Хиљаде књига и филмова покушали су реинтерпретирати животе тајних агената, њихову тајновитост и свакодневицу прожету узбудљивим акцијама и потерама. Ово је 10 непознатих чињеница

Ако сте помислили како ће шпијуни, који су на истим странама, помоћи један другоме или барем неће повредити један другог – погрешили сте. Живот тајног агента инфериоран је задатку. Осим тога, агенти на тајном задатку убиством других агената задобиће поверење друге стране која тада неће сумњати у њихове намере.

Шпијуни и тајни агенти одувек су били тема наше маште. Хиљаде књига и филмова покушали су реинтерпретирати животе тајних агената, њихову тајновитост и свакодневицу прожету узбудљивим акцијама и потерама. Понекад су те приче биле далеко од стварних живота шпијуна, а понекад стварност може бити чак и чуднија од фикције. ТопТенз доноси нам 10 изненађујућих чињеница које ће нас упутити у свет шпијуна и како он заиста изгледа…

1. Чак ни породица тајног агента не сме знати њихов тајни идентитет

Поприлично је очито због чега тајни агенти скривају свој идентитет пред очима јавности, али њихов “други живот“ често мора бити скривен и од властите породице, укључујући родитеље и децу, која никада неће знати чиме се њихов вољени супруг/брат/син заправо бави.

Тако је један бивши агент ЦИА-е рекао својим родитељима и девојци да је ниже плаћени трговац. Осам година је трајало скривање истине, а у том је раздобљу морао зауставити родитеље да дођу у посету (наводно је радио на Хавајима, а заправо је био у Авганистану) и оправдавати се пред девојком која га је често оптужила за “обичну“ неверу када је схватила да неке његове приче не држе воду и препуне су рупа.

2. Секс је један од алата

Сви знамо да секс продаје све, али судећи према следећој причи, секс такође служи за добру стару шпијунажу. Много је примера у којем тајни агенти користе своје женске (а и мушке) атрибуте како би омели мету, дошли до материјала или генерално “окупирали непријатељско подручје“.

Једна од најпознатијих шпијунки којој је завођење било омиљен алат јесте Маргарета Зеле МекЛеод, познатија као Мата Хари. У зависности од тога коју страну приче доживите као прву, Мата Хари била је Холанђанка која је одала тајне Француза Немцима или је можда предала дезинформације Немачкој како би заштитила Француску. Kако год било, 1917. године осуђена је на смрт. Записано је како је и у самом тренутку смакнућа, с повезом око очију, слала пољупце својим егзекуторима, оставши на неки начин верна свом имиџу заводнице.

3. Нису сви шпијуни одрасле особе

Наравно, не уклапају се сви тајни агенти у слику Џемса Бонда. Било би крајње непожељно одударати од околине у скупоценим оделима и прескупим аутомобилима. За шпијуна је најбитније остати – непримећен. Но у неким ситуацијама одрасла ће особа одударати па се шпијуни ослањају и на децу како би дошли до жељених информација.

Иако је илегално користити децу млађу од 15 година за шпијунске подухвате, та пракса није неуобичајена. Деца каткада откривају опасне информације, као што су идентитети бомбаша самоубица и терористичких група, а покаткад су охрабрена, благословом владајућих као у Северној Kореји, да прате своје ближње и пријаве свако сумњиво понашање које није у складу с доминирајућом идеологијом.

4. Самоубиство је каткада део посла

Бити ухваћен на делу увек је могуће, а посебно је опасно ако радите тако осетљив посао као што је шпијунирање за владу. Осим тога, тајни се агенти суочавају с могућности мучења како би одали оно што знају, а често им прети и смрт. Kако од мучитеља, тако и од оних који су на губитку због информација које нису смеле доспети у погрешне руке. Питање које се поставља јесте следеће: зар је бити ухваћен горе од смрти? Чини се да шпијуни одговарају са ‘да’, а бочице таблета и отрова које поседују то и доказују.

5. У њиховим редовима су и славне особе

Иако су на први поглед посао у којем си у средишту пажње и онај у којем си у сенци суште супротности, пракса показује како је могуће имати обоје. Иако су се многи шпијуни прославили тек након успешне каријере тајног агента, постоје бројни примери оних који су за живота радили обоје: певачица џеза Жозефина Бекер, играч бејзбола Мое Берг…

6. Нису ни сви шпијуни људи

Шпијуни се морају стопити с околином, бити неприметни и још важније: морају брзо доћи, а још брже отићи како би покупили све информације и остали незапажени. У неким случајевима шпијуни који најбоље одговарају параметрима имају четири ноге, пераје или крила. “Животиње могу тамо где људи не могу, а када видите животињу не упали вам се аларм“, рекао је један од ЦИА-иних запослених.

Неки животињски тајни агенти посебно су увежбани за разноразне улоге, што зависи о њиховој врсти и о потребама задатка. Тако су голубови често били коришћени за преношење порука између дивизија у Другом светском рату. Некада су чак снимали фотографије из ваздиха својим аутоматским камерама. Морнарица САД-а користи делфине како би открили и пријавили подводне мине.

7. Шпијунске агенције имају агресивне методе запошљавања

Не изненађује чињеница да ауторитарни режими имају прилично бруталне методе уверавања грађана да постану шпијуни. Један бивши севернокорејски агент рекао је како је једноставно отет из школе као адолесцент. “Једног се дана црни аутомобил зауставио испред моје школе. Били су из владајуће партије и рекли су ми да сам одабран… Само требам спаковати ствари.“

Ни у демократским земљама одабраницима се не пружа могућност алтернативе одбијањем посла. Године 2002., руска сигурносна служба оптужила је САД због наводног коришћења дроге како би придобили људе у своје редове.

8. Тајни агенти узимају идентитете умрлих

Kако шпијун може осигурати уверљив идентитет на тајном задатку? Неки тајни агенти задрже властити идентитет, али прикрију своју праву професију. Већина америчких шпијуна на задатку је под службеним покрићем, што значи да им је додељен лажни посао у америчким агенцијама и да су под заштитом дипломатије. Неслужбена покрића много су опаснија јер захтевају преузимање нечијег имена и професије, насумице, без заштите државних тела.

Шпијуни теже реалистичним идентитетима, а када се претварају да су неко други, најчешће узимају личне податке некога ко је умро као дете како би што уверљивије смислили прошлост. У Великој Британији полиција на тајном задатку узела је идентитете осамдесетеро мртве деце како би се инфилтрирала у протестне групе.

9. Шпијуни могу убити друге шпијуне како би остали прикривени

Ако сте помислили како ће шпијуни, који су на истим странама, помоћи један другоме или барем неће повредити један другог – погрешили сте. Живот тајног агента инфериоран је задатку. Осим тога, агенти на тајном задатку убиством других агената задобиће поверење друге стране која тада неће сумњати у њихове намјере.

10. Чак и када су у пензији, могуће је да неће умријети природном смрћу

Једном, када су њихови дани шпијунирања готови, неки агенти уживају у мирној пензији, пишући крими-романе и присећајући се својих шпијунских дана.

Ипак, неки тајни агенти неће се сложити с тиме да је такав живот могућ. Остатци њихове бурне прошлости прате их и у пензији, а можда су и разлог што неки од њих нису умрли природном смрћу. Тако је, на пример, бивши агент ЦИА-е Едвард Ли Хоwард смрт дочекао у Москви, након што је наводно сломио врат у својој кући након пада низ степенице. Таква смрт заиста може бити случајна, али у овом случају ипак отвара бројна питања.

У случају бившег руског шпијуна Александра Литвиненка, доказ убиства и више је него очит. Он је, наиме, отрован радиоактивним полонијумом након састанка с двојицом бивших агената на чају. За неке агенте пензија је само још једно опасно поглавље у животу.
Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here