Аљбин Курти је, у интервју за грчки Катимерини, поновио став да у Албанији и на Косову живи исти народ, подељен границом коју је наметнула Југославија и касније Србија.

Како наводи тај медиј, а преноси Косово онлајн, у свом првом наступу на Делфи економском форуму раније овог месеца, Курти се залагао за потпуно признање Косова и пријем у Европску унију и НАТО, чак и без договора о нормализацији односа Србије и Косова.

Истовремено, он не крије да жели да види Косово у мирном уједињењу са Албанијом и није забринут због потенцијалне нестабилности изазване његовом политиком.

У интервјуу за Катимерини Курти је понавио захтев за потпуно признање Косова од стране Србије као неопходан услов за договор – захтев за који Срби кажу да ниједан српски политичар не може да га испини у догледној будућности, а да не буде отеран са власти. Његова главна брига је потенцијално преливање рата у Украјини на западни Балкан.

Ваш политички пројекат је да желите да уједините Косово и Албанију и да не дате никакву аутономију Србима на Косову. Тачно?

– Ја сам премијер Косова годину дана и ове године су пензије повећане за 11 одсто, инвалидске за 33 одсто. Обезбедили смо субвенције за нове мајке и децу и не правимо дискриминацију према етничкој припадности или вероисповести. Желимо блиску сарадњу са Албанијом, али не на штету мањина. Албанија и Косово су две различите државе, али не и два различита народа. Проблем је када Београд ускочи и жели да поткопа нашу државност и наше институције. Тада је природно да желимо да будемо јачи, јер Србија је много јача од нас.

Бриселски споразум из 2013. године, којим је договорено оснивање Заједнице српских општина, није нешто за шта је одговоран Београд, то је нешто на шта је пристала Приштина.

– Постоје 33 споразума, Београд не жели да спроведе више од две трећине, већ инсистира само на овом. Када сам био у опозицији, противио сам се томе, јер то није нешто што Срби Косова траже.

Ви сте заправо сузавцем упали у парламент како бисте спречили да се то деси…

– Да, предузели смо неке директне акције против неких ствари које су нам наметнуте. Не зато што сам радикалан по карактеру, већ по теми. Али за мене је било врло јасно: Косово ће ускоро постати нова БиХ, нефункционална држава. И заиста сам се забринуо. Окупили смо се и нисмо дозволили да се ради као и обично. Онда нас је наш уставни суд оправдао. Речено је да Заједница српских општина духом и словом крши устав. Увек сам био пројекат одозго, никада одоздо. Нема инцидената између Албанаца и Срба. Србија је друго питање.

Зашто мислите да би Срби на Косову били у реду ако би се остварила ваша визија уједињења Косова и Албаније?

– У овом мандату изабран сам за премијера са правом посла и правом. И мислим да сви Срби на Косову желе посао и правду, не мислим да се противе мени као премијеру. Имам српског министра, Срби су заступљени у свим институцијама, али Београд врши велики притисак на њих да не буду лојални Републици Косово. Боримо се против организованог криминала и корупције као нико други у региону. Ове године смо ухапсили 270 државних и јавних функционера због корупције, што нашу власт чини и допадљивијом мањинама. Ја нисам само премијер Албанаца, ја сам премијер свих. Косово је све успешније.

Али ви желите да је растворите у већу државу.

– Желимо да ојачамо нашу земљу. Референдум о уједињењу са Албанијом по нашем уставу није дозвољен. Наш устав је такође међународно уређен, има члан који нам не дозвољава да се придружимо другој земљи. И тешко је променити.

Па зашто кажете да бисте на референдуму гласали за уједињење?

– Као што сам рекао, ми смо један народ и немогуће је да заборавимо да су нам границу између Србије и Албаније наметнули Србија и Југославија. То је граница која није наша. А када Србија нападне Косово, ми не реагујемо само као Косово, ми реагујемо као албански народ, јер Србија има веома блиског савезника у Москви и већа је од нас, тако да реагујемо на начин који нас приближава успешној одбрани.

Мој утисак из Србије је да осећају да су изгубили много драгоценог времена у ратовима и да желе да сустигну и окрену страницу и граде економску сарадњу у региону. Зашто говорите о нападима?

– У пролеће 1999. године српска „Операција Потковица“ протерала је 80 одсто Албанаца из њихових домова. После рата, „Операција Потковица“ је непосредно изван Косова у облику 42 базе за напредно дејство. Некада нас је Кремљ помињао једном месечно, сада лажно пореди Косово и Крим сваки други дан. На свом последњем, 19. сусрету у новембру, (председник Србије Александар) Вучић и (председник Русије Владимир) Путин су говорили о „двоструким стандардима и лицемерју у међународним односима“, а Вучић је Путину показао северни део Косова на мапи (напомена: области где живи српска мањина). Зашто би то урадио? Дакле, ми смо у опасности.

Не звучи као да бисте уложили много труда у дијалог. Какво је ваше мишљење о напорима за нормализацију?

– Са председником Вучићем сам се срео два пута у јуну и јулу прошле године. Имали смо један договор у вези реципроцитета за аутомобилске таблице. Креативан сам, конструктиван и посвећен. Желим споразум. Али споразум мора имати узајамно признање као средишњи део. Амерички председник Бајден и амерички државни секретар Блинкен су веома јасни. Званичници у Бриселу, ако их сретнете дуже од пет минута, кажу да нема начина да се заобиђе независност. Признавање наше независности биће добро за Србију, јер ће следећа генерација одрастати без овог хегемонистичког сна о враћању Косова Србији.

Ако постоји начин да се нормализују односи, а избегава се, постоје реалне шансе за проблеме који су се могли избећи. Да ли сте уопште забринути због утицаја ваше политике на регионалну стабилност?

– Са нашом владом има више мира, сигурности и стабилности, а не мање. Нећу дозволити да било који Србин Косова буде оштећен због националности. Наша полиција је ту за све. Поручујем Београду: „Косово је изгубио Милошевићев режим. Зашто се не дистанцирате?“

Можете ли да објасните шта сте рекли о аналогији између Косова и Крима?

– Руси кажу да као што је НАТО ослободио Косово од Србије, они ће ослободити колико год могу Украјину од Кијева. Када су преузели Донбас и Крим, хтели су да направе паралеле са Косовом говорећи да су и они имали референдум. Али врло јасно сам видео да су гласачке кутије тих референдума носили руски војници. Самоопредељење и демократија не долазе одозго и са војском, већ одоздо и од народа.

Било је неколико моћних армија које су вам помагале у вашем самоопредељењу.

– Али они су бомбардовали само авионима, ми смо се борили на земљи. Случај Крима и Донбаса је за мене јасан израз руског експанзионизма и империјализма. Покушавају да имитирају НАТО. Они желе да створе ову лажну аналогију.

Да ли мислите да постоји ризик од дестабилизације Балкана због рата у Украјини?

– Мислим да Кремљ види три потенцијална места где би могао да шири сукоб. Молдавија, Грузија и Западни Балкан: БиХ, Косово, Црна Гора. На Западни Балкан би могли да уступе операције Србији, док би у Грузији и Молдавији морали да промене власт. Зато сам забринут за наш регион, а посебно за нашу земљу. У 2012. години биле су две заједничке војне активности Србије и Руске Федерације, 2016 њих 50, а прошле године 100 активности.

Али шта мислите колико је могућ овај сценарио?

– Стварно не знам. Приметио сам да Путин пресеца путеве за излаз. Зато смо забринути.

Извор: Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here