БАНКЕ су смањиле камате на кредите, али су зато повећале провизије и накнаде, тако да и даље грађанима, који нису прешли на електронски систем плаћања, избијају новац из џепа. Таквих је у Србији и даље веома много, нарочито најстаријих. Због тога су током прва три месеца ове године, само на провизијама платног промета, банке инкасирале 24,2 милиона евра.

Банкари добар „принос“ имају и од накнада за обраду кредита, које се крећу од један до 3,5 одсто, у зависности од износа зајма. Када се прерачуна у динаре, овај трошак може да нарасте и до 27.500 динара! Што је већи кредит, то је већа накнада, а уз то, неке банке наплаћују и годишње одржавање кредита које може да се креће, у случају кеш позајмице и до 5.000 динара.

У зависности од тога у коју банку грађани уђу, плаћање једног рачуна коштаће их од 45 до 150 динара.

– То значи да ћете за седам рачуна, колико минимум сваког месеца плаћа једно домаћинство, у некој банци платити чак 1.050 динара на име провизија. Ако бисте преко, рецимо, те исте банке наставили да измирујете своје обавезе према јавним комуналним предузећима, то би вас за годину дана коштало више од 12.600 динара – објашњавају економисти.

Већина банака својим клијентима наплаћује мање накнаде, али их се не одричу у потпуности, јер статистика показује да годишње само кроз провизије банке зараде око 300 милиона евра. Минимални износ провизија у већини банака је око 60 динара, док је накнада нешто нижа за оне који у тој банци имају отворен рачун. Накнада се повећава како се повећава износ рачуна, па може да досегне и невероватних 10.000 динара.

Исти принцип се примењује и када је у питању максималан износ, али би та једна уплата морала бити у износу већем од неколико стотина хиљада динара.

– Банке саме одређу цену провизија и накнада – наводе у једној банци која послује у нашој земљи. – Ове услуге су скупе, јер желимо да клијенти што више користе електронско банкарство. У том случају немају ни динар трошка. Када су у питању накнаде за кредите, у цену улази рад службеника који припрема и оверава документацију, наш ИТ систем, струја…

Банке које имају већи број шалтера привлаче клијенте нижим провизијама како би им потом понудиле и друге услуге, а друге банке подижу провизију јер шаљу поруку грађанима да не желе да се баве платним прометом.

Провизија се не наплаћује за рачуне „Инфостана“, а најјефтиније је плаћање рачуна у пошти, где се за сваку уплату до 3.500 грађанима узима 35 динара. За рачуне до 600.000 динара, зарачунава се провизија од један одсто од износа уплате, а за све изнад тога „Пошта“ има фиксну тарифу од 6.000 динара.

БАНКОМАТ

* ПРОВИЗИЈА се у случајевима подизања новца са „туђег“ банкомата креће у Србији од 100 до неколико стотина динара, у зависности од тога колики износ се узима.

* НА узорку од 10 водећих банака у Србији, чије смо тарифарнике прегледали, провизије иду од један до три одсто, док су минимални износи провизије од 95 до чак 300 динара.

* ОВЕ бројке важе за ВИЗА дебитну, ДИНА дебитну и Мастеркард дебитну картицу, па је више него корисно контактирати са својом банком пре подизања новца са другог банкомата

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here