Подно Ловћена славе заговорници црногорског језика због добијања међународне кодификације у Вашингтону, у земљи која је безуспјешно чак три пута покушавала да кодификује амерички језик, да би енглески ипак остао као службени. Зато је црногорски, са два слова додата Вуковој азбуци, после девет година лобирања – добио у Америци свој код. Лингвисти из Србије сматрају да црногорски нема, нити може да има карактеристике језика – ни синтаксичке, ни морфолошке и да не могу два слова од говора једног краја да направе посебан језик, пишу „Новости“.

„Било ми је довољно да научим два слова да би могао на црногорском да кажем шта год желим“, казао је академик Матија Бећковић и нагласио:

„Наши најпознатији лингвисти, који су деценијама држали катедру српског језика у Београду, били су Црногорци. То су Михајло Стевановић – писац Граматике српскога језика и Његошевог речника, Радомир Алексић, Радосав Бошковић – аутор Упоредне граматике словенских језика, професор Вушовић, Митар Пешикан и Мато Пижурица – аутори Правописа српског језика, Драгољуб Петровић, Драго Ћупић, Светозар Стијовић – аутор речника Славенизми у Његошевим песничким делимаИзгледа да нису знали којим су језиком говорили, али Американци знају боље него они“.

Шћепановић: Оно што се није познато у светској лингвистици десило се у српском језику

Оно што није познато у светској лингвистици ни код једног народа, ни код једног језика, десило се српском језику. На једном делу своје говорне територије, у оквиру политичких авнојевских граница, проглашен је неки назовијезик“, каже лингвиста са катедре за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, проф. др Михајло Шћепановић.

Он је напоменуо да је црногорски језик политичка категорија

„До сада су српски лингвисти којима је стало до истине показали да постоји ниједна лингвистичка чињеница која би могла да иде у прилог осамостаљењу некаквог језика који се зове црногорски. Како су лингвистички кројачи црногорског језика замислили, тај језик не може да научи ниједна црногорска баба која је говорила српским језиком читавог живота, зато што је веома тешко ‘убости’ та нова два слова у нормативну номенклатуру српског језичког израза, а да не дође до неразумљивости“, казао је проф. Шћепановић за „Новости“.

САНУ: Признање црногорског језика у супротности са Европском повељом о језицима

Јасан је и став Одбора за стандардизацију српског језика САНУ да црногорски није самосталан језик, преносе „Новости“

„Ово признање је новина и у супротности је и са Европском повељом о језицима, где је тачно речено шта је језик, а шта дијалекат. То што му је признато само име, из угла науке ништа не мења“, истакао је предсједник Одбора за стандаризацију српског језика др Срето Танасић.

Он је подсјетио да су у Дејтону дали ново име српском језику који говоре муслимани Бошњаци, „али ни уз сав труд не може се направити ни минимална разлика у односу на српски језик“.

Наше је да се као држава Србија и Одбор за стандаризацију српског језика боримо за статус српског језика у Црној Гори, јер се, уз све притиске који су на њих вршени, дупло више грађана изјаснило да им је српски матерњи него што има Срба“, нагласио ије Танасић.

Стојановић: Званична Црна Гора хоће Његошу да узме језик

„У Црној Гори је учињено насиље над науком, над српским језиком, његовим именом и суштином, над језичком истином, над историјским континуитетом и насљеђем, и то се све ове године, као једна фарса, прославља и обиљежава“, каже за „Новости“ проф. др Јелица Стојановић са Одсјека за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу и истиче:

„Црна Гора слави исконструисану стварност, покушавајући да прогласи неистину за истину. А имала би чиме да се поноси – да говори великим српским језиком дуге историје и традиције. Српским су језиком писали великани, попут Његоша, коме званична Црна Гора хоће да узме језик“.

ИН4С

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here