Биолошки факултет Универзитета у Београду, поводом великог интересовања и нетачних тврдњи изнетих у јавности, објавио је главне закључке који су изведени из анализе научних резултата презентованих у „Завршном извештају Биолошког факултета“, а који су објављени у зборнику САНУ „Пројекат ‘Јадар’ – шта је познато?“.
У саопштењу се наводи да у закључцима пише да је „степен и обим утицаја отварања рудника на укупни биодиверзитет подручја изузетно значајан и кључно утиче на његову деградацију“.
„У односу на то, идентификоване су, како иреверзибилне, тако и реверзибилне последице на квалитативну и квантитативну структуру биодиверзитета подручја. Предложене, реално могуће, мере ублажавања и санирања последица по биодиверзитет подручја, изузетно су ограниченог капацитета и временски недовољно дефинисаног утицаја“, истиче се у закључцима, а преноси у саопштењу факултета.
Даље се наводи да „због очекиваних иреверзибилних промена у појединим екосистемима, као и ризика од значајног угрожавања живог света Јадра, Дрине и низводних водотокова, оптимална и основна мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита“.
„За случај да оптимална мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета не буде реализована, предлаже се низ мера и поступака који, уколико се спроведу по највишим стандардима и без остатка, могу, али само делимично и у временски ограниченом обиму, омогућити опстанак дела природних станишта и присутних популација биљних и животињских врста“, каже се између осталог у саопштењу Биолошког факултета.
ИЗВОР:
БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
