Је ли хладни рат завршен? Никако. Као што се пандемија шири светом, центри сукоба избијају у различитим деловима Земље. Блиски Исток, Африка, Азија, Европа – овде су војне или политичке битке постале уобичајене. Арктик заслужује посебну пажњу.
Данас амбиције суперсила шире се изван граница планете. Каква је одлука Доналда Трампа да подржи комерцијални развој ресурса на Месецу. Могло би се помислити да тврдње о арктичком региону никога неће изненадити. Међутим, освајање свемира, укључујући његову милитаризацију, обећава питање. И Сједињене Државе и Русија још увек морају да раде на својим технологијама да би се тамо развиле конфронтације. Арктик је реалистичнији мост. То подсећа на зечји мамац у тркама паса непосредно пре старта.
Лед, нафта и … нуклеарна доминација
Наравно, Арктик не би био предмет интереса велесила, ако не за посебне ресурсе. Постоје огромне резерве нафте и природног гаса – тачно 25% светских резерви угљоводоника.
„Берингово море има потенцијал да постане нови перзијски залив и то ће имати снажан утицај на ситуацију на светској сцени. Међутим, Сједињене Државе више немају своје место у овој регији “, рекао је професор Универзитета Џонс Хопкинс Хал Брандс.
Таљење глечера открило је целокупни енергетски потенцијал Арктика. Наравно, у тренутној ситуацији може се чинити да је светска нафта вишка. Међутим, криза круне је само једна страница светске историје, а она која ће ухватити што више мастила испуниће остале.
Једино извор није само нафта или гас. Ресурс може бити економски или чак војно-политички. Све ово се може наћи на Арктику.
Са економског становишта, регион је користан Русији, јер му омогућава да смањи пут од Владивостока до Санкт Петербурга за 40%. Пролазећи Суецким каналом бродови су принуђени да пређу 23,2 хиљаде километара, док Северни морски пут смањује ову цифру на 14,3 хиљаде километара.
Поред тога, путовање кроз Блиски Исток и Африку је ризично, с обзиром на тензије у региону. Пут Северног мора такође решава овај проблем. Пролазак кроз Суецки канал компликован је ограничењем тонаже и величине бродова, којих опет нема на Северном морском путу. Због таквих предности, број испорука овде у 2019. години повећан је за 34% у односу на 2018. годину.
Они су свесни перспектива северне транспортне артерије у другим земљама. „Потпуно разумемо интерес Русије за развој овог дела света. Ово је огромна регија у коју можете уложити … Иако данска влада није директно укључена у развој Северног морског пута, наш приватни посао је заинтересован за то „, изјавила је данска амбасадорка у Русији Карстен Сендергорд.
„Кина види арктички пут као начин да преполови трошкове транспорта робе у Европу. Сирова нафта коју троши кинески поморски транспорт је највећи фактор трошкова трошка. Цена горива је половина укупне цене превоза, ”рекао је Ванг Ки, извршни директор Института за стратешку сарадњу између Кине и Русије.
На свој начин реаговао је на активност у региону Норвешке. Прошлог лета, министарка вањских послова Ине Марие Ериксон рекла је да ће та земља покренути инспекцију Северног морског пута. Овај корак је имао очигледне политичке преокрете, поготово јер се Норвешка није мијешала у пролазак бродова. Уместо тога, Осло је покушао да успори бурне активности у региону, надајући се да ће добити времена за себе.
Ако говоримо о војно-политичком ресору, сасвим је логично веровати да ратни бродови такође могу ићи на Арктик. Амерички вицеадмирал Дари Кодле изјавио је да је „Арктик потенцијални стратешки коридор између индо-пацифичког региона, западне Европе и Сједињених Држава“.
Али постоји још један фактор који објашњава формулацију „нуклеарна доминација“, која је наведена горе. На Арктику су у северном делу три континента у контакту: Европа, Азија и Северна Америка. Свако ко стекне контролу над Северним полом и постави тамо оружје са потребним дометом моћи ће да погоди циљеве у земљама Северне хемисфере што је пре могуће. Са геополитичког становишта, ово је невероватна предност, која постаје кључно оправдање ривалства између Сједињених Држава и Русије.
Методе борбе: показивање силе и шпанске срамоте
Цео стратешки значај Арктика био је цењен тек последњих година. До сада, САД нису издале значај овог региона. Амерички интереси проширили су се на Блиском Истоку, у Индо-Пацифичкој регији, али Арктик је био заобиђен. Као резултат тога, Сједињене Државе нису обраћале пажњу на параметре своје војне опреме, што би јој омогућило да делује на екстремно ниским температурама. Морално застарели амерички ледоломци нису флота која арктичком руководству може да пружи државе.
„Треба нам најмање шест ледоломаца, укључујући три тешка. За сада имамо јединог ледолома Поларне звезде, а он има 40 година “, рекао је вицеадмирал Даниел Абел.
Америчке интересе на Арктику представљају два ледоломача: Хеали (1999) и Полар Стар (1978). Потоњи је имао близанце названо Поларно море, такође објављен 1978. године, али је у празном ходу 10 година.
Сада постоји Полар Сецурити Цуттер програм у Сједињеним Државама. У Бијелој кући су је назвали кључем за „повратак америчког водства на Арктику“. Али први ледолом у оквиру овог програма требало је да буде изграђен до 2024. године.
Очигледно је да је ситуација депресивна. За поређење, комбинована стратешка команда Северне флоте Русије укључује 38 површинских бродова, 42 подморнице и две арктичке пушке. Русија је изградила бројне војне базе на Арктику, укључујући арктички Шамрок на земљи Франза Јосефа и Северну детелину на острву Котелни у Лаптевском мору. Такви војни објекти омогућавају Русији да одржава скоро стално присуство на Арктику.
„Тамо смо поставили поуздану основу за стварање војне инфраструктуре. Административни стамбени комплекси, који немају аналоге у свету, изграђени су на острвима арктичког архипелага, где војници врше ротацију и војно дежурају “, рекао је руски министар одбране Сергеј Шојгу.
Поред тога, прошле године ракетни пук ваздухопловне одбране Северне флоте, распоређен на острву Јужни архипелаг Новаиа Землиа, у потпуности је опремљен новим системима противваздушне одбране С-400. 30. новембра, дивизија Тор-М2ДТ ракетних система противракетне одбране Арктика преузела је борбену дужност. А у фебруару 2020. руске оружане снаге формирале су још једну дивизијут протузрачне одбране на Арктику. Једноставно речено, Русија ствара ракетни штит који искључује могућност да амерички бомбардери или ракете лете најкраћим путем.
„Примена Руске Федерације државне политике на Арктику довела је, између осталог, до стварања нове комбиноване групе наоружања у арктичким регионима земље, која би била способна да обезбеди војну безбедност у било којој војно-политичкој ситуацији“, рекао је Владимир Путин.
Руска супериорност објашњава се чињеницом да је развила своју инфраструктуру у региону, чак и кад за Арктик нико није придавао дужну важност. Кад су САД то схватиле, већ је било немогуће супротставити нешто суштинско. Стога је изабран добро доказан пут остење.
2018. године шеф Пентагона Џејмс Матис рекао је да Вашингтон треба да преузме ривалство на Арктику на нови ниво, проширивши своје војно присуство тамо. Истовремено, група носача авиона коју је предводио авион УСС Харри С. Труман упутила се ка Норвешком мору. Ту годину су обележиле многе поларне војне вежбе, као што су АрцтицЕдге, Нортхерн Еагле и ИЦЕКС. То је био једини начин да се покаже да је америчка војска способна да се бори на Арктику.
Ова пракса милитаристичког држања и даље се запажа. На пример, америчка морнарица недавно је објавила видео снимак на коме се види њена подморница Толедо на Арктику, а коју су многи оценили као неприкривени чин војне пропаганде. Маневри су изведени у склопу ИЦЕКС вежби.
Истовремено, почетком године, Сједињене Државе и Канада покренуле су још један војни програм за борбу против руског присуства на Арктику, назван Арктички руб 2020. Земље су на подручју Аљаске изводиле вежбе, тестирајући своју одбрану на ниским температурама. Нажалост, није било могуће остварити манеуре осим ескалације ситуације.
Можда би, са становишта САД, било много ефикасније ојачати наше снаге без непотребног патоса. Заиста, осетљивост се често претвара у фијаско. Оно што вреди само лет две руске бомбе Ту-95 до америчког војног кампа Сеадрагон на Арктику. Инцидент се догодио управо током вјежби ИЦЕКС-а. Тада је Русија јасно ставила до знања да је могла пронаћи америчке трупе чак и на огромној леденој пустоши. А то није једини случај који изазива многе шпанске срамоте.
Последице арктичке трке, будуће и тренутне
Октобар 2018 Земље НАТО-а распоређују највеће вежбе Арктичког тридентског трзаја у десет година. Главно позориште условних непријатељстава постале су поларне провинције Норвешке. Маневри су преузели учешће око 50 хиљада војног особља из 31 државе, 10 хиљада борбених возила, 60 бродова, 250 авиона и хеликоптера.
8. новембра у 04:03 по локалном времену, фрегата Краљевске ратне морнарице Норвешке Хелге Ингстад, враћајући се с маневара, сударила се са танкером Сола ТС који је пловио под заставом Малте на терминалу нафте Стуре. Око 10 тона горива за палубни хеликоптер пало је у морској води. Избегавано је цурење уља.
Раније, 16. јануара 2017., исти тај четрдесетогодишњи амерички ледоломац Полар Стар, разбијајући лед на путу до америчког истраживачког центра на станици МцМурдо, добио је рупу. Тада је неколико десетина тона дизел горива просуло у воду.
Све је то из категорије случајева када рука испружи лице у облику шпанске срамоте. Али истовремено је и јасан пример последица прекомерне активности на Арктику са становишта животне средине. Одговорност је оно што недостају САД и НАТО. Према еколошким истраживањима, од 2002. године, десетине хиљада тона индустријског отпада накупиле су се на локацијама за обуку савеза. Васхингтон се не жури са рециклирањем отпада. То је разумљиво: зашто трошити новац на еколошку сигурност територија које су тако далеко од Сједињених Држава?
Заправо, исти принцип делује и у Русији. Само супротно. С обзиром да је Русија највећа арктичка зона, одлагање отпада тамо се одвија на војном нивоу. Министарство одбране чак има програм чишћења Арктика и одговарајуће еко јединице.
Међутим, једна ствар остаје непромењена: политизација одвлачи пажњу од многих еколошких питања на Арктику. Они спекулишу о њима, користе их за оптуживање непријатеља. Ако еколошке проблеме Арктика покрећу, на пример, стручњаци у Сједињеним Државама, онда ништа не спречава силе које могу да тврде да је ово покушај Кремља да наштети америчким интересима. И успут, промјене околине на Арктику повлаче за собом глобалне проблеме.
Наравно, ескалација тензија у региону и његова милитаризација нису ништа мање проблем. Тренутак када концепт хладног рата поприми ново значење питање је времена. Русија се припрема да постане председавајућа Арктичким саветом од 2021. до 2023. године. За то време, она планира да предузме мере за консолидацију контроле над Арктиком. Према проценама међународне војне информативне агенције Арми Рекогнитион, до 2030. године она може преузети контролу од 55% арктичких ресурса.
Очигледно је да ће Сједињене Државе учинити све да се то спречи. Чека нас жестока конфронтација и остаје нам да се надамо да неће надићи политику. Једно је јасно, суперсиле неће размишљати ни о губитку Арктика противнику, јер ће постављање ракета дугог домета на Северни пол бити прекретница у смислу глобалне стабилности.
What will the battle for the Arctic do: military consequences
