У погрешним рукама чак и најсјајнија идеја претвориће се у оружје за масовно уништавање.

Нема сумње да је борба против климатских промена важна. Човечанство је предуго беспоштедно експлоатисало Земљу и њене ресурсе. Последице таквог понашања могу и јесу погубне за све нас. Али колико често размишљамо о последицама модерне „зелене“ политике? Сада је време да то заиста ценимо.

Популаризација идеје о „зеленој економији“ траје већ годинама. Томе су помогле бројне кризе, пре свега климатске, еколошке, прехрамбене и економске. Информативне кампање које промовишу концепт зелене економије показују нам стравичне резултате људских активности. Они показују шта ће се догодити са планетом за неколико деценија и терају нас да размишљамо о томе у каквом ће свету живети наша деца.

Све ово мора се доживљавати искључиво као оглашавање. Са истим успехом, дуванске компаније су говориле о изузетном укусу и ненадмашном квалитету својих производа, скривајући штетне ефекте пушења. И то није претерано јер иза популаризације дувана, као и иза популаризације „зелене економије“, стоји једно те исто – капитал. Штавише, са сигурношћу можемо рећи да они чији су преци изградили фабрике које загађују еколошки загађиваче у доба индустријских револуција данас бране животну средину.

Ера преласка са ручног на машински рад јасан је пример онога што се сада догађа. У 18. и 19. веку људи су били на ивици промена и врло мало их је било срећно због тога. Док су богати обнављали фабрике, многе занатлије били су лишене средстава за живот. Заправо тада се капитализам успоставио као доминантан светски систем.

Током векова сигурно видимо пуно позитивних аспеката индустријске револуције. У ширем смислу то је заиста било оправдано. Али тешко да можемо у потпуности да схватимо шок и очај наших предака. Међутим таква шанса нам се и даље може пружити.

Демократска странка Сједињених Држава на прошлим изборима забележила је опасан одлив латиноамеричког бирачког тела. Радећи у разним нафтним компанијама у јужном делу земље они се једноставно плаше губитка посла због „зелених“ идеја демократа.

Наравно постоји разлог да верујемо да ће се моћне западне економије носити са последицама преласка на алтернативне развојне путеве. Њихови ресурси биће довољни да надокнаде трошкове тако болног процеса. Али шта је са земљама у развоју?

Заправо, овде се манифестује кључни елемент лицемерја заговорника „зелене економије“. Све њихове идеје једноставно не узимају у обзир чињеницу да различите државе и народи улазе у нову еру у различитим условима. И могло би се претпоставити да ће на пример, Сједињене Државе повести цео свет у еколошку и светлу будућност. Али да ли би америчке економске и политичке елите желеле да изгубе ову предност? Одговор је очигледан јер говоримо о супериорности над Русијом и Кином тј индустријским земљама у развоју. Руска економија је углавном опасно зависна од нафте и гаса. Замислите само каква криза очекује Русе када почну да уводе алтернативну енергију на глобалном нивоу. Чак и Северни ток 2 може бити блокиран под изговором претње по животну средину иако Берлин тврди да је цевовод неопходан за прелазак на алтернативне изворе енергије.

Амерички грађански рат може бити сјајан пример тренутних трендова. Вреди се одмах подсетити да ропство није било узрок сукоба. Линколн је потписао Проглас о еманципацији кад је рат већ био у току, а његове норме проширивале су се искључиво на јужњаке. Несугласице странака биле су дубље. Север и Југ су се међусобно разликовали идеолошки и што је још важније економски.

Супротно популарном веровању о заосталости аграрног Југа, он је ипак био колосално богатији од Севера. Три четвртине прихода државног буџета тада је долазило од пољопривреде Југа. Али Север се у последњим предратним годинама нашао у економској кризи. Један од разлога за то била је Русија која је након Кримског рата преплавила европско тржиште јефтиним житом раселивши Американце. У таквим условима северњаци су почели буквално да експлоатишу јужњаке како би обновили своје положаје, искористивши предност у Конгресу. Није изненађујуће што су се јужњаци побунили. Само за рат имали су много мање ресурса од индустријализованих северних држава. Сви знају исход. А укидање ропства постало је својеврсни механизам ограничавања за Југ. Био је то Југ на крају крајева, три северне државе робова – Делаваре, Кентаки и Мисури- укинуле су ропство 8 месеци касније.

Аналогија укидања ропства у Сједињеним Државама у савременој светској арени управо је идеја „зелене економије“. Само уместо побуњених јужњака – побуњених Русије и Кине и уместо идеје да се САД спрече од пропасти – да се глобализација одржи од пропасти која сада пролази кроз тешка времена.

Као што је горе речено заштита животне средине и борба против климатских промена су од суштинског значаја. Али оно што данас покушавају да нам „продају“ има потпуно другачије циљеве.

За стварну промоцију концепта зелене економије неопходно је на међународном нивоу створити механизме за интензивирање глобалне сарадње у истраживању и развоју у вези са зеленим растом. Такође је неопходно променити међународни режим заштите права интелектуалне својине и трговинских механизама.

Статистички подаци показују да се већина „зелених“ производа сада производи у развијеним земљама – што је озбиљна предност, посебно с обзиром на протекционизам и утицај западних влада на међународне институције. Земље у развоју се једноставно налазе у неједнаким условима. Они су вештачки бачени на почетак пређене стазе. И то нису само велике речи. Ово је затварање предузећа која не испуњавају еколошке стандарде које су поставиле развијене земље. То су милиони људи без посла. То су економске кризе, масовни немири, рушење влада и нови токови избеглица из сиромашних земаља.

Док се сви ови фактори не узму у обзир, док се не постигне једнакост у расподели „зелених“ дешавања и ресурса изјаве о заштити животне средине или борби против климатских промена лицемерни су покушај елита да одрже светску доминацију капитала.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here