Амерички новинар Пол Фортије Џоунс је направио ову фотографију 1915 год. на железничкој станици у Ваљеву. Према његовој причи која је објављена у књизи „With Serbia into exile“.⁣

Овај малишан је имао три златне звездице на еполетама, односно чин наредника. Његова кућа је удаљена како је малишан рекао „три дана хода“ од Ваљева. Тамо је оставио своју мајку и старију сестру, а затекли смо га како се хитно враћа у своју јединицу након краћег одсуства. Дете наредник, у правој малој наредничкој униформи, са редеником око врата, ранцем, аустријским бајонетом за појасом и руским коњичким карабином, шепао је по железничкој станици. Када су му погледали ноге биле су све у жуљевима и ранама те су му одмах обезбедили нову одећу и превили ране. Рекао је да је без новца, и да му и не треба, све кафеџије су га на путу од куће до Ваљева радо примале на коначиште без плаћања. Имао је свега 10 година, а у служби је већ дуго.

Његов отац је у истом пуку, најхрабрији је војник и бори се на првој линији одбране. Он је унапређен у чин изнад оца, захваљујући својој храброшћу и прецизношћу у пуцању. Кад год би отац хтео да салутира свом малом сину он то никада није дозвољавао увек би предухитрио свог оца узимао би му руку и пољубио би је.⁣

И дан данас потрага за именом и даљом судбином овог малог наредника била је неуспешна. Уколико неко зна било шта више нека нас допуни.⁣

Ето такве смо претке имали. Нека вам ова слика и њено пропратно објашњење увек буду у глави када икада пожелите да кажете нешто ружно за своју земљу или да се из било ког разлога постидите што сте рођени као Србин.⁣

БУДИ ПОНОСАН ШТО СИ СРБИН! Прича о малом безименом нареднику

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here