Најпознатије Српкиње у харему неког османског султана свакако су Оливера Лазаревић и Мара Бранковић. Међутим, мало ко је чуо за име Чичек Хатун, иако је она једина Српкиња која је оставила потомство неком султану.

Иако многи тврде да је пореклом била Гркиња, Францускиња, Мађарица… Гијом Каурсен, секретар витезова Св. Јована, говори да је Чичек Хатун била Српкиња. Каурсеново излагање добија на кредибилности ако се узме у обзир да је он био у контакту са принцом Џемом, сином ког је султану Фатих Мехмеду родила Чичек Хатун. Имамо ту и њеног рођака, Исмаил бега, који је са Родоса 1486. тадашњем великом везиру Коча Давуд-паши послао тајно писмо на српском језику. Интересантно је да је очито и велики везир знао српски што указује на значај српског језика чак и на османском двору.

У харем је стигла 1457. године током коначног османског освајања Српске деспотовине. 1459. године родила је султану Мехмеду II принца Џема. Каурсен наводи да је Чичек Хатун потицала из српске владарске породице, али ово је скоро сасвим сигурно нетачан навод и лако се може објаснити. Наиме, принц Џем је хтео да истакне племићко порекло и са мајчине стране, а наравно отац му је био султан Мехмед па је са очеве стране већ припадао највишем слоју османског друштва.

Чичек Хатун се трудила да Џема отргне од европског утицаја, али није успела. Џем се оженио Еленом, која је била ћерка Николе ди Питиглиана.

После смрти оца Мехмеда II 1481. принц Џем се, не часећи часа, прогласио султаном Анадолије. Дошао је у сукоб са старијим братом Бајазитом. Бајазит је одавно имао претензије на власт с обзиром да је рођен 1447. и да дуго после није рођен други принц па је одмалена заузео улогу наследника (валије). Џема су подржавали неколико везира у дивану као и неки бегови, али је пресудну подршку јањичара и великог везира имао Бајазит који је убрзо победио брата Џема и постао 8. турски султан.

Принца Џема убили су јаничари који су подржавали Бајазита. После смрти сина, Чичек Хатун је избегла у Каиро, где је и умрла 1498, у 67. години живота.

Интересантан је податак да је судбина принца Џема послужила као инспирација Иви Андрићу за лик Џем-султана у чувеном делу “Проклета авлија”.

Извор: Опанак, Фејсбук страница Српска историја

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here