Kада је априла 1966. Тајм објавио насловну страну на којој су се упитали да ли је Бог мртав, уредништво листа названо је „безбожним комунистима“, отворена је велика дебата и 97 одсто Американаца изјаснило се да верује у Бога. Да данас, после насловне Тајма са новим питањем „Да ли је истина мртва“ питате Американце – или грађане Србије – да ли верују у истину, вероватно би резултат био сличан. Али то не значи да је истина опипљивија од Бога. Некада је важила она стара изрека да док лаж пропутује пола света, истина тек навлачи панталоне. Сада је, чини се, још горе. Док је лаж четири пута обишла планету и појавила се на нотификацији сваког од нас, истина лењо притиска „сноозе“ и моли за још петнаестак минута сна. Kолика је ту улога медија? Да ли се то само нама чини, или је у Србији више него другде примљен пелцер лажних вести и феномен постистине?

Сајт Wорлд Неwс Даилy Репорт објавио је 28. априла 2015. да је милијардер Дејвид Рокфелер у 99. години живота подвргнут успешној, шестој по реду трансплантацији срца. Вест је била „поткрепљена“ подацима, попут оног да је захват обавио тим приватних хирурга, и то у Рокфелеровој главној резиденцији, породичном поседу у Покантико Хилсу, у Њујорку, па чак и цитатом милијардера и филантропа:

„Сваки пут када добијем ново срце, то је као један нови дах живота који прожима цело моје тело. Осећам се поново енергизованим, осећам се живим.“

Не само да Рокфелер никада није подвргнут трансплантацији срца – не шестој, већ ниједној – него је и у заглављу сајта Wорлд Неwс Даилy Репорт јасно писало да је посреди сатирични садржај: „Сви чланци објављени на wорлднеwсдаилyрепорт.цом су фикција, и врло вероватно факе неwс. Свака сличност са истином је потпуно случајна, сем кад се ради о помињању политичара или јавних личности, у ком случају су базирани на правим људима, али је и даље базирано на машти.“

Све то није сметало бројним сајтовима широм света, а потом и неким дневним листовима, укључујући и Србију, да објаве да је Рокфелер добио своје седмо срце. А онда, када је милијардер преминуо, прошле недеље, да саопште како је умро човек са седам срца.

Ах, у ствари би било сасвим лепо живети у свету где би лажна вест о Рокфелеру или о некој другој популарној теорији завере била највећа тема приче о добу „постистине“, „лажним вестима“ или о ономе што је саветница Доналда Трампа Kелиен Kонвеј назвала „алтернативним чињеницама“.

Али постистина, реч године по Оксфордском речнику, много је више од лажних вести. Она је оваплоћење орвелијанског, оног света у којем се истина прилагођава тренутку, баш као што му се прилагођава историја, у којој је важнија пропаганда – са насловних страна таблоида или са свих зидова и свих постера, сасвим је свеједно – од суштине.

Американци су први почели да тумаче овај тренд, уплашени тиме што је њихов Цоммандер-ин-Цхиеф, први човек најмоћније и најстарије светске демократије, одлучио да му не треба истина. Управо је Доналд Трамп ударио темеље владавине и политике у свету у којем је истина црвима рекла здраво: избегавањем „мејнстрим медија“, које би оптуживао да су „лажови“ или чак „непријатељи народа“ кад год би написали нешто што се њему не би допало, директном политиком на Твитеру уместо уходаних канала, на крају и блатантним лажима које би ширио и од којих не би одступао.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here