Foto: Nacionalist

Ми Срби смо један од ретких народа на овом свету који су заветни. Наш завет се састоји у ономе што Свети Јустин Ћелијски и Врањски каже да је то наше, српско издање једне хришћанске идеје о зрну које умире да би потом родило многе плодове.

Љубомир Симовић у свом сценарију за филм “Бој на Косову” 1989. године најбоље то описује у молитви коју на кнежевој вечери изговара Свети кнез Лазар:

“Нек’ немамо ништа до једно зрно соли, ал’ нек’ све буде њиме осољено. И кад нам све однесу воде и ватре, то једно зрно нека нам буде све. Амин!”

Тај наш, српски завет са Богом најбоље је објашњен у епској песми “Пропаст царства српскога“ и он се састоји у избору између царства земаљског и Царства Небеског. То је избор Светог кнеза Лазара и свих Срба са њим:

“Мили Боже, што ћу и како ћу?

Коме ћу се приволети царству?

Да или ћу царству небескоме?

Да или ћу царству земаљскоме?

Ако ћу се приволети царству,

приволети царству земаљскоме,

земаљско је замалено царство,

а небеско увијек и довјека”.

На избору кнеза Лазара за Царство Небеско, који почива на темељу светосавског учења, почива цео српски народ, његова култура и историја. Он је суштина нашег постојања. Косовски завет се налази у равни са Светосавским заветом (који код Срба има функцију као Мојсије код Јевреја) и они се прожимају.

Иако модерне нације настају тек у 18. веку, само поједини народи имају самосвест о свом постојању и пре тога, а то су на пример Руси, Грци, Срби, Енглези…

Заветне нације, које имају завет са Богом и свест о својој Божијој изабраности рађају се највише у ромејском (византијском) цивилизацијском кругу, као и код неких протестаната тј. калвиниста који верују у своју изабраност.

Осим нас, сличне завете видимо и код Јермена, чија је монофизитска црква Нови Израиљ, код Јевреја носилац изабраности је јеврејски народ, а код Етиопљана носилац је Соломонска династија. Код таквих народа и завета, кључан однос је однос Бога и изабраног народа, при чему то није погодба са Богом, већ је у питању опредељење и завет тј. вера да када народ или његови владари прекрше постојећи завет са Богом, за то плаћају велику цену.

Наш завет са Богом тј. светосавски и косовски завет прекришио је, на пример, цар Душан, оним што је учинио са својим оцем, потом неканонским узимањем епархија Цариградске патријаршије и сукоб са Цариградском патријаршијом. Цена за такво огрешење мора да се плати, а то је судбина његовог сина, цара Уроша. Кнез Лазар је тај који мири Цариград и Пећку патријаршију. А потом ново сагрешење о српски завет чини Вук Бранковић и српски великаши свађом око царског престола Немањића у тренутку турске најезде:

“Великаши, проклете им душе, на комате раздробише царство.”

“Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.“

И тако долази цена коју заветни народ плаћа и то траје све док се не врати Богу и свом завету са Њим.

Надамо се само да су нове генерације Срба и њихових вођа свесне нашег завета са Богом и да знају какве последице по све нас доноси кршење тог завета.

Да ли сте знали за овај НЕВЕРОВАТАН ИСТОРИЈСКИ ПОДАТАК? Срби су један од ретких народа који су ЗАВЕТНИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here