Српска православна црква и њени верници данас обележавају један од највећих српских празника – Видовдан.
Видовдан је празник у којем се преплићу историја и обичаји.
С једне стране, доводи се у везу са кнезом Лазаром и Косовским бојем а, с друге, са светим Видом.
Видовдан, као државни празник, обележава се радно, у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
На Видовдан 1914. је Гаврило Принцип у Сарајеву убио престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда.
Властима у Бечу трагедија у Сарајеву послужила је као изговор за ултиматум и потом напад на Србију, чиме је започет Први светски рат.
На Видовдан је и краљ Александар донео октроисани устав, објављена је Резолуција Информбироа, бивши председник Југославије Слободан Милошевић је изручен Хагу…
Када је реч о обичајима, има средина у северозападној Србији и Војводини где се износи све ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.
Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.
zrenjaninski.com
