Крајем децембра обарамо сопствене, неславне рекорде. Недавно истраживање Групације увозника и дистрибутера јаких алкохолних пића показало је да нас у одабиру пића прво интересује цена, па тек онда квалитет. Чак више од половине грађана не проверава ни да ли је реч о оригиналном производу и да ли има одговарајућу етикету.

За 365 дана у Србији попије се чак сто милиона литара ракије. То показује истраживање Групације увозника дистрибутера јаких алкохолних пића. Да чашицу више или чак две попијемо, најсклонији смо у децембру.

„То вам се само чини да се више пије током слава, само се више примећује“, сматра један суграђанин.

Анкетари су приметили и да мање од 30 одсто купаца одлучује да жестока пића бира на полицама у продавницама. Радије бирају домаћу производњу и куповину по препоруци. Као главни разлог наводе повољнију цену.

И док угоститељи више посла имају када су нерадни дани, по продаји пића могу да примете и да ли се стандард мења.

„Људи чим се докопају мало новца, они се почасте са мало бољом флашом вина, кад се то помножи са бројем људи, то тачно показује да има новца у народу или једноставно нестаје“, каже менаџер ресторана „Два јелена“ Бошко Ловчанин.

У Србији шљива најчешће заврши у ракији, али око 80 одсто те ракије продаје се у сивој зони, упозоравају у Министарству пољопривреде.

Иако ће и легални и нелегални продавци ових дана задовољно трљати руке, у болницама знају какав их посао чека већ следећег викенда.

„Тај први јануар и неколико дана после људи пију знатно више, чешће долази до пијанства, па се и јављају да би ми то пијанство медицински збринули“, истиче неуропсихијатар Александар Вујошевић из Заједнице клубова лечених алкохоличара Србије.

Тежи посао лекаре чека тек после празника, јер искуство показује да помоћ тада затраже они који имају проблем са алкохолом.

А ту би као друштво навике морали одмах да мењамо. Од тек по које чаше до алкохолизма, пут углавном траје седам година.

„Наш однос према пићу је до те мере лицемеран да кад неко дође до фазе која би подразумевала лечење више не гледају неблагонаклоно, него врло често средина гура тог човека у још дубљи проблем“, додаје Вујошевић.

Конзумирање алкохола неретко се представља као део фолклора, чашица се нуди од малена. Чак око осамдесет одсто младих људи жестока пића први пут проба у породици. Стручњаци саветују, уз чашу, добро би дошло оно што неретко изостаје – упозорење какве могу да буду последице.

 

 

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here