Директор програма за успостављање мира и права на Институту за проучавање људских права америчког Универзитета Колумбија Дејвид Л. Филипс изјавио је, у вези са дијалогом Београда и Приштине, да „мисли да се Европска унија не противи размени територија”.
„Званичнике ЕУ иритира жучан и бескрајан дијалог Косово-Србија и желе да га окончају. Они желе да прогласе победу и оду кући након прошлонедељних европских избора”, казао је Филипс за сајт „Демостат”.
Његово мишљење једно је од „предлога решења” који су се у последње време појавили у медијима по питању исхода дијалога, а с осталим заједничко му је то што, по правилу, предвиђа да Србија призна Косово.
Филипс је претходно, крајем протекле недеље, на порталу БИРН „Балкан инсајт” објавио текст под насловом „Тајни преговори ће издати Косово” у којем је изнео сопствена незванична сазнања о наводним преговорима иза затворених врата на тему Косова.
Он је за „Демостат” оценио да, када је реч о идеји поделе и размене територија, став САД „нејаснији” (од става ЕУ) и у том контексту навео да поједини у Савету за националну безбедност САД подржавају поделу Косова, „док се други, укључујући чланове Конгреса, противе корекцији граница”.
Извор. Танјуг/Политика
„Ова дебата је бачена у засенак неуобичајеним таксама на српску робу, што је разумљив одговор Београду на ‘чврсте’ тактике, осмишљене како би се осујетили напори Косова да добије још признања на глобалном нивоу. Србија, напросто, треба да призна Косово унутар његових постојећих граница. Таксе ће бити укинуте, а пут Србије ка чланству у ЕУ биће убрзан, јер ће испунити критеријуме из Поглавља 35”, сматра Филипс, преноси Танјуг.
У тексту који је објавио БИРН, и овај амерички професор шпекулише да су се председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи састајали иза затворених врата како би дискутовали о споразуму о нормализацији односа Косова и Србије.
Он се чак позива на гласине да Тачи и Вучић планирају да објаве договор о размени територија, „непосредно уочи њиховог наредног састанка” који ће бити одржан у Паризу 1. јула.
Филипс наводи да му је један неименовани саговорник са Косова навео услове наводног договора, вероватно из угла Приштине, који по њему гласе „Србија ће се сагласити да призна Косово; Косово ће препустити Северну Митровицу и четири општине на северу Србији; Косово ће добити између четири и седам села у Прешевској долини – ова села можда неће чинити јединствену територију; Језеро Газиводе, кључно за снабдевање Косова водом и струјом, постаће територија под међународним протекторатом неке организације као што је, рецимо, НАТО; Заједница српских општина биће формирана у другим деловима Косова где живе Срби и биће надлежна за урбани и рурални развој; Остаје нејасан статус рудника Трепча”.
Извор: Демостат
Филипс указује да је размена територија раније примењивана – године 1947. Србија је припојила седам села из општине Гњилане Прешеву: Станец, Маџаре, Печено, Ранатовце, Депче, Чаравајка и Сефер, док су поједина села припојена Бујановцу: Доброчин, Кончуљ, Приборац и Жарбинче, уз напомену да је укупна површина ових села око 85 квадратних километара. Како даље указује, 1959. године 45 општина из области Рашке припојено је Косову, као и делови Лешка и Зубиног Потока.
Он иначе сматра да је идеја о размени територија лоша, између осталог због тога што не подразумева аутоматско чланство Косова у УН, а тврди и да такав план не би добио подршку Народне скупштине Србије, преноси „Политика“.
Супротстављена гледишта републиканаца и демократа
Према незваничним сазнањима Демостата из дипломатских кругова, „кључни играчи“ америчке политике, попут Доналда Трампа, Мајка Помпеа, Џона Болтона, пристали би на разграничење као решење косовског проблема, а таква идеја прихватљива је и већини републиканских сентаора. С друге стране, америчке демократе, од којих поједини отворено лобирају за интересе косовских Албанаца, оштро се противе таквој замисли.
Demostat
