САД и Русија. Упориште демократије и тоталитарног режима. Тако смо навикли да упоређујемо две зараћене велесиле. Последњих месец дана пружио нам је јединствену прилику да тестирамо објективност наших уверења.

Јануар у Сједињеним Државама почео је врло контроверзним догађајем: Трампове присталице које су тврдиле да су председнички избори намештени кренуле су у јуриш на Капитол. За Америку је овај догађај постао забрињавајући преседан који је открио размере поделе нације. Откривени су и многи други проблеми.

На пример агенције за спровођење закона очигледно нису биле спремне за напад. Апсурдно је али полиција Капитола није ни одржала брифинг за полицајце иако су припреме за митинге биле јавно на друштвеним мрежама. Стандардни број особља дежурао је у згради Конгреса 6. јануара. Нису добили ни наређења од руководства када су избили нереди. Шеф престонице полиције сакрио се на сигурном месту са Мајком Пенсом али је након свега био приморан да поднесе оставку.

У данима који су уследили све до инаугурације Џо Бајдена, Вашингтон је подсећао на Багдад са зеленом зоном. Десетине хиљада војника Националне гарде блокирали су улице и станице метроа. Е тако је главни град најмоћније државе света био окупиран. Не због претње нападом из Кине или Русије већ због страха од сопствених грађана.

Тешко је замислити тако нешто у Русији где како смо некада веровали влада Путинов чврст режим. Иако је земља доживела много више превирања нико у Москви не проглашава ванредно стање упркос ситуацији.

Као што знате Алексеј Наваљни лидер руске опозиције задржан је чим се вратио у земљу из Немачке где је био на лечењу након покушаја атентата руских специјалних служби. То није било изненађење јер је Наваљни унапред стављен на савезну потерницу. Опозиција је имала времена да се припреми, а масовни протести били су неизбежни.

Окупљања су захватила читаву земљу, а сукоби са полицијом забележени су у Москви, Санкт Петербургу, Владивостоку и другим градовима. Као резултат приведено је више од 3.000 људи. Ако вам се број чини великим онда треба истаћи две чињенице. Прво то је број притворених људи широм земље. Друго само у главном граду према Билду било је око 100.000 демонстраната док је Ројтерс пријавио 40.000.

Истовремено, власти нису ишле на драстичне мере, попут оних предузетих у Вашингтону. Штавише нико демонстранте није називао „домаћим терористима“ иако су овај термин толико воле амерички политичари.

Реакција руских власти била је оштра али тешко јој је замерити што је прешла црвене линије. Може се претпоставити да протест испред зграде Капитола у Вашингтону не би претворио у трагедију да су агенције за спровођење закона биле спремне. Али након чињенице ФБИ је приредио прави лов на Трампове присталице које су учествовале у протестима. Овде је Фејсбук дошао у помоћ федералцима.

Оптужница против Њујорчанина Кристофера Келија била је лака јер је ФБИ добио све потребно од стране Фејсбука. Агенти су добили приступ Келијиним приватним порукама, ИП-у, броју телефона и адреси е-поште. Мало је вероватно да ће то бити једини случај али тешко да ћете чути критику ових мера на међународном нивоу. Утолико је лицемернији став Европске уније где већ разговарају са демонстрантима о „следећим корацима“ против Русије због „оштрог поступања“.

Али постоји још једна разлика између ситуације у Сједињеним Државама и Русији коју многи одлучују да игноришу. Можда је ово кључни фактор, а посебно је јасно видљив сада када су се протести одржали у обе земље. Скупови у Сједињеним Државама симболизују прави раскол у друштву. Четири од десет Американаца према анкети Тхе Вашингтон Поста и АБЦ Невс негирају легитимитет председника. Упркос томе либерални политичари и медији и даље користе реч „лажно“ сваки пут када пишу о изборној превари. Међународна заједница очигледно уморна од Трампа генерално је прихватила Бајдена са радошћу игноришући оно што би се иначе назвало кризом владиног легитимитета.

У Русији је ситуација потпуно другачија. Протести опозиције овде су протести опозиције, а не народа. На крају нико није насрнуо на Кремљ када је Путин поново био изабран за председника 2018. године иако су критичари режима рекли да нема стварне подршке за председника.

Протести у Русији се организују вештачки као и у другим постсовјетским земљама. Наваљнијев тим је углавном потонуо у неку врсту политичке педофилије када је почео да позива децу на акције. Сумњив потез с обзиром на то да је опозиција очекивала да ће полиција реаговати на несанкционисане скупове. Али он јасно открива проблем који западна заједница одбија да примети: Демократија у Русији је другачија. Већина становништва земље видела је како је Совјетски Савез пропао. За људе ово није био само крах режима већ права апокалипса. Нико није знао како да живи у новој стварности. Када је земља почела немилосрдно да се пљачка, демократија и капитализам постали су синоними за људе са широко распрострањеном обманом. Путин је с друге стране унео мало реда у овај хаос и ојачао га деценијама. Нико га неће назвати идеалним али ово је случај када се примењује изрека: „Можда је курвин син али је наш кучкин син“. Поред тога људи нису толико слепи да не виде последице демократизације у Украјини и Грузији.

У блиској будућности европске земље ће вероватно увести нови пакет санкција у име заштите демократије у Русији – још један бескористан демарш како показује пракса последњих година. Спознаја да наметање западних принципа не доноси ништа осим проблема била би много ефикаснија. Поред тога недавни догађаји у свету показују да се тоталитарним методама не ради само о Русији.

https://www.agoravox.fr/actualites/international/article/quelle-est-la-difference-entre-le-230468

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here