Књига Вилијама Ширера „Успон и пад Трећег рајха“ која се нашла на столу опозиционог лидера Драгана Ђиласа, постала је предмет спекулација и медијских спинова о политичком опредељењу њеног власника.

Необразовани новинари режимских медија су се утркивали ко ће први да запљуне Ђиласа као нацисту који чита Хитлеров „Мајн кампф“. Па и Хитлерова књига „Моја борба“ са предговором Радомира Смиљанића може се легално купити у Србији и кошта око 1500 динара. Да је Драган Ђилас имао на столу „Мајн кампф“ то опет не би значило да је он нациста, већ можда пре неко ко изучава историју једне диктатуре.

Сасвим је ирелевантно шта Ђилас чита. Он тражи инспирацију за борбу против Вучића у политичким кампањама Адолфа Хитлера. Хитлер је, рецимо, имао бакљаду. Ђилас  корсти шерпе против бакљи. Он учи од Хитлера како да се бори против диктатуре у којој живи.

Да ли је Ђилас случајно оставио на столу управо Ширерову књигу “ Успон и пад Трећег рајха“ са свастиком на корицама?

Тешко да јесте. Ђилас је бизнисмен који се обогатио на рекламама. Ако је ико стручан да направи рекламу и пошаље поруку широј публици, то је онда управо Драган Ђилас. Ово је недвосмислена порука Драгана Ђиласа да се он образује у борби против Вучићеве диктатуре узимајући искуство из историје како успешно у тој борби победити далеко моћнијег непријатеља.

Да ли је Ђилас десничар?

Режимски медији желе Ђиласа да прикажу као неспособног за политику. Као бизнисмена који нема политичке идеале и који прагматично користи и леве и десне само да би остварио свој циљ – повратак на власт.

Да је Ђилас гадљив на десничаре не би узео у своју коалицију Двери, које су тада када је отпочела сарадња са Ђиласом, биле заиста аутентичан десничарски покрет. Сасвим је друга прича шта је од Двери преостало захваљујући неспособности Бошка Обрадовића.

У време власти Демократа 2011. године,  једини политичар из власти који је отворено био против геј параде је управо Драган Ђилас.

„Ово је земља у којој треба да се боримо за нова радна места, за права наше мањине на Kосову која су угрожена, ово је данас земља у којој су неки људи приморани да раде у страним компанијама за 17.000 динара, а ми већ данима слушамо приче хоће ли Геј парада бити одржана или не“, рекао је тада Ђилас за РТС.

Ђилас је очистио нелегално ромско насеље испод Газеле, без икаквог обазирања на тадашња пребацивања лажних душебрижника из НВО сектора.

„Не може нико да узме шатор и стави га у центар града, без обзира да ли је тамније или светлије боје коже. То је просто неприхватљиво“- рекао је тада Ђилас за Танјуг.

Због овог исељавања Рома је реаговао и Amnesty international. Представници ове организације, не баш наклоњене Србима, су тада најавили и да ће од европских институција и банака затражити да услове Србију и обуставе исплате кредита све док не буду у потпуности испоштована „људска права Рома“. Они су тада оценили да је пресељење Рома који су живели у насељу испод моста Газела било принудно.

Замислимо данас у време пандемије шта би се дешавало у Београду да Ђилас није раселио Роме из дивљих насеља и испод Газеле. Газела је једна од најпрометнијих деоница Београда. Пут са аеродрома „Никола Тесла“, одакле долази највећи број туриста у Београд, води директно преко Газеле. Да Ђилас није решио питање Рома и њихових дивљих насеља у Београду, данас би у време пандемије светски медији били преплављени управо фотографијама Рома испод Газеле уз коментаре да не изненађује број оболелих у Србији када у главном граду не постоје услови за основну хигијену. Треба напоменути да су Роми тада добили опремљене контејнере за становање, више од 90 одсто њих добило је, о трошку града, лична документа, а сваком расељеном Рому додељена је здравствена књижица и право да се лечи.

Да ли је Ђилас десничар? Па шта ако и јесте?!

Ненад Поповић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here