Пуковник Горан Јефтовић је у јутарњем програму испричао како је Ђинђић неколико месеци пред смрт рекао генералу Небојши Павковићу да спреми спрску војску за повратак на Kосово и Метохије

Црне операције припремају тајне службе државе и интересне групе. Своде се на то да се организује тим и мета, а да након извршеног задатка не остане никакав документ, писан или снимљен који би потом сведочио о оваквој строго поверљивој операцији, која је, између осталог, била спорведедна тог кобног 12. марта у Београду, када је смртно страдао тадашњи премијер Србије, Зоран Ђинђић.

Kако наводи Марко Лопушина, писац, црне операције, биле оне успешно спроведена или не имају свој ток. По њиховом завршетку починилац се ликвидира и тајна остаје запечаћена.

У даљој причи Лопушина истиче да је некадашњи председник Србије Слободан Милошевић требао да буде жртва таквих операција. Први пут када је требала да буде изазвана лажна саобраћајна несреће, а други пут на слављу 800 година од Kосовског боја, где је Албанац требало да ликвидира Милошевића, тада је уједно нађена и пушка, а снајпериста не.

Пуковник Горан Јефтовић истакао је да такве операције потичу са Запада.

То није својствено малим државама или народима. Мало људи зна да су све водеће западне службе повезане без обзира на државу из које долазе. Најчешће се иза таквих операција крије значајнији циљ – каже пуковник који сматра да су део таквих организацијија и језуити/масони који споводе опаки план.

Kако истиче још прави циљ тих деловања није само убиство лидера, иза тог акта се крије много значајнији цил.

Матрица по којој је изведено убиство Зорана Ђинђића, говори да је то специфична операција такозвана „ханг оут“ операција. За циљ је имала да дестабилизује државу и изазове нереде. Преко тог убиства се направио такав амбијент да се земља економски разори и проблем Kосова дигне на други ниво, дакле остварен је низ циљева – објашњава Јефтовић.

Пуковник каже да ако се држава благовремено и стратегијски штити деловање тих организација је отежан. Јефтовић је потом објансио како, али и ко осмишлава атентат.

Процена интереса је важна, тражи се „земља жртва“. Атентат може да буде у виду терористичке акције, подметања бомбе. То је финале и ситан тактички посао. Рецимо након петог октобра код нас је дошла међународна кризна група коју је предводио амерички обавештајац. Имали су све предиспозиције да успешно организују атентат. Имали су амбијент, претхдоно, добро скуван. Психолошки уништен народ, љула се политичка сцена, куповали су политичке странке – подвлачи саговорник.
Подсећање

Дана 12. марта 2003. године у 12:25 часова, у дворишту зграде Владе Републике Србије у Београду, у Србији, извршен је атентат на Зорана Ђинђића, првог премијера Републике Србије изабраног након петооктобарских промена, (петог председника Владе Републике Србије укупно).

Овај атентат је довео до ванредног стања у Србији и полицијске акције „Сабља“ током које су ухапшене стотине криминалаца.

Ђинђић је сахрањен 15. марта 2003. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Посебно важно питање за Србију је и питање Kосова, а да би то извели морали су да макну лика који је брани тај део Србије. Ђинђић је последњих година свог живота, према речима пуковника био спреман да се упусти у борбу са југ Србије.

Он је кренуо у одбрану. Рекао је генералу Небојши Павковићу „спреми војску, враћамо се на Kосово“. Био је погодан да се његовим убиством направи хаос у држави, створени су услови за даљи хаос – каже пуковник.

Продаје се железара Смедерево и економски дестабилизује Србија.

Непосредно пред убиство Ђинђић се појавио на РТС-у. Kако каже писац премијер је тада послао јасну поруку.

Рекао је да се питање Kосова неће решавати у Вашингтону – а тим речима је највероватније пресудио себи закључује Лопушина.
Атентат је био потребан ради дестабилизације Србије, још једном је поновио пуковник, а са њим се сложио писац који додаје да је након тога дошло до пљачкања банки и тоталног распада у држави.

ИЗВОР alo

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here