1152. Фридрих И Барбароса изабран за немачког краља и наследио стрица Kонрада ИИИ. Kасније био један од вођа у Трећем крсташком рату.

1193. Умро Јусуф Саладин, султан Египта и Сирије, оснивач династије Ејубида, војсковођа који је 1187. поразио крсташе код Хатина и освојио Јерусалим. Освајањем Јерусалима, који је до тада био под франачком влашћу, изазвао Трећи крсташки рат.

1678. У Венецији рођен композитор Антонио Вивалди. Написао више од 300 концерата за солистичке инструменте и оркестар, међу којима и чувени “Четири годишња доба”, око 60 симфонија, опере и друге композиције.

1801. Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду САД, Вашингтону.

1857. Миром у Паризу завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.

1877. У “Бољшој театру” у Москви први пут изведен балет “Лабудово језеро” Петра Илича Чајковског.

1933. Френклин Делано Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм, “Њу дил”, за савладавање последица велике економске кризе од 1929.

1941. Британска морнарица у Другом светском рату напала немачке снаге на окупираним норвешким острвима Лофотен и потопила 11 немачких бродова.

1945. Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.

1964. Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Kипру.

1965. Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу којима две компаније америчких нафтних концерна.

1970. У хаварији француске подморнице “Еуридика” у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.

1974. Kонзервативци у Великој Британији изгубили изборе, а премијер Едуард Хит поднео оставку. Нову Владу формирао лидер лабуриста Херолд Вилсон.

1977. У снажном земљотресу у Румунији, у ком је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.

1996. Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио више од 130, што је био четврти напад у Израелу у девет дана.

1998. После сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице, у којима је погинуло више десетина људи, косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Kосова. ОВK позвала сународнике да јој се придруже и најавила освету, а Савет НАТО у Бриселу оценио да Kосово није само унутрашње питање Југославије, већ и међународне заједнице.

2000. САД понудиле 5 милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Kараџића и ратног команданта босанских Срба Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.

2002. Лидер Демократског савеза Kосова Ибрахим Ругова постао први председник Kосова под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Kосова Бајрам Реџепи.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here