У Анкари је одржана научна конференција на тему „Ислам на Балкану – неисцрпљена нада”, а допринос својим истраживачким радом дао је и професор др Мирољуб Јевтић с београдског ФПН-а
Сви који иоле познају савремену турску политику и њену идеолошку оријентацију добро знају колико је воље, снаге и средстава Турска уложила у организацију великог научноистраживачког пројекта под насловом „Ислам на Балкану – неисцрпљена нада”. Турска влада је пажљиво формирала тим научника, најбољих познавалаца ислама, из саме Турске, али је и позвала научнике из других балканских земаља. Познавање феномена о коме је реч, али и ко није спреман да прави компромисе приликом утврђивања научне истине, били су принципи избора учесника конференције који је одржан претходних дана у Анкари. Више стотина значајних научника и гостију пленарно и по сесијама разматрало је ову тему.
Сваког од изабраних гостију саговорника, екипа истраживача из Турске је претходно појединачно посећивала и с њима правила интервјуе које је ТВ снимала и емитовала. После рецензентског поступка одабрани су најрепрезентативнији текстови ових аутора од којих је начињен зборник радова на енглеском језику. Из Србије је од аутора једино позван професор политикологије религије и уредник истоименог часописа др Мирољуб Јевтић који је обавио истраживање на тему „Ислам као чинилац политичког идентитета у бившој Југославији”. Шта је турску страну занимало из Јевтићевог домена и о чему је писао у свом раду?
– Настојао сам да покажем да је ислам најважнији или један од најважнијих чинилаца политичког идентитета свих становника бивше Југославије формираних у исламском културолошком кругу. Дакле, да покажем да за оно што су данас Бошњаци и Албанци треба најпре да захвале или критикују, ислам односно савремену Турску чији им је претходник османски султанат донео ислам.
Ваш став је да ове две нације не би биле овакве какве су да није било ислама?
Да, садашњи Бошњаци и сами признају да је главни креативни чинилац њихове нације ислам. И без икакве дилеме кажу да није било ислама они не би постали ни Муслимани са великим М, дакле нација створена у време комунизма, нити би били Бошњаци.
Не чини ли вам се да мало поједностављујете? Јер постоје тезе бројних бошњачких историчара који траже корене своје нације у несловенским народима, који су пре Словена насељавали подручје Босне, чак и да су они као несловенски народ прихватили ислам много пре османских освајања. И да се ислам скривао иза богумилства, због непријатељског хришћанског окружења?
Ово што вам говорим само је цитирање ставова Исламске заједнице. А ниједан од тих такозваних научника који заступају тезу о изнедравању из богумилства нема потребан кредибилитет и нико их у озбиљном свету па и у самој Босни не узима озбиљно у обзир. Сама Исламска заједница се слаже да је ислам главни коституенс бошњачке нације, то је њихов израз. Дакле, да су они постали то што јесу захваљујући исламу. Уосталом, да ли би ми Турци баш допустили да уз њихову промоцију форсирам и формирам ову тему.
А кад се говори о Албанцима?
Рекао сам вам да је ислам најважнији или један од најважнијих чинилаца за овакав изглед две поменуте политичке нације. Дакле, Албанци су етнички народ и ту нема дилеме. Имају свој језик, своју предисламску прошлост… Али, облик у коме данас постоје, нарочито на простору бивше Југославије је апсолутно профилиран исламом. Сви Албанци у Македонији су муслимани. На Косову и Метохији их је готово 99 одсто муслимана. У Црној Гори је нешто друкчије. Број римокатолика Албанаца у процентима је нешто већи. Али их је ипак далеко мање него муслимана. Па погледајте пример Улциња. Тамо су Албанци најконцентрисанији у Црној Гори. То је исламски град, чак са изразитим порастом вахабита. Албанци су на ове просторе дошли само захваљујући томе што су муслимани. Јер их је османска власт насељавала и давала им привилегије над хришћанима јер су били припадници владајуће вере у османском султанату. Дакле, чак и идеја „Велике Албаније” као секуларне творевине почива на чињеници да на КиМ, у западној Македонији, па у Улцињу, Тузима… данас доминира албански језик само захваљујући исламу, који је Албанце изједначио с туркофонима и господарима земље коју им је доделио султан. Овде намерно кажем туркофонима, а не Турцима. Јер су и ти туркофони због ислама сасвим потиснули у други план идеју етничке припадности и били су пре свега муслимани.
Али, идеја секуларне и етничке „Велике Албаније” има доминантно место у политичком говору и српске и албанске стране?
Тачно, али од те идеје кад се из угла албанског сецесионизма извуче исламски екстремизам, остаће само корице као кад се из уџбеника физике извуче математика. О томе сам говорио и на страницама „Политике” пре тридесет година. Данас то потврђује водећи светски дневник „Њујорк тајмс”, упозоравајући свет да се независно Косово претворило у плодно тле за политику Исламске државе. А за Албанце, симпатизере Исламске државе, Срби су много мањи непријатељи од албанских националиста.
Аутор: Озрен Милановић
Извор: Политика
