Реакција на текст Бошка Обрадовића:

Бошко Обрадовић открио ко стоји иза протеста у Србији

Господине Обрадовићу, прочитао сам неке ваше изјаве након (за Вас неуспешних избора за председника Србије) и не могу да се начудим. Чак и подржавате протесте који су се „спонтано десили“ након избора, због нерегуларних и нефер услова за њихово одржавање, због претњи губитком посла, куповања гласова, медијске блокаде и свега осталога… А знали сте и пре избора како ће бити, искусили сте све то на претходним парлментарним изборима и једноставно или нисте требали изаћи на изборе (значи требали сте их бојкотовати) или сте се требали удружити са онима који имају малтене исту политичку линију као и Ви (Попадић, Шешељ, Стаматовић и Паровић).

Е сада, да ли лична сујета, да ли чињеница да неко од Вас петорице није искрени патриота, да ли нека материјална добит или договор са представницима власти… шта год да је од тога, онемогућило је једну патриотску српску листу, па је и добар део патриотски и десно настројених грађана одустао од избора не знајући коме од вас петорице да да глас и свестан да ниједан од вас неће прећи 10%. Ја сам један од таквих, а знам их још неколико.

Када кажем „ја сам један од њих“ право да Вам кажем, био сам најближи опцији да гласам за Вас, како због чињеница које сте и сами навели – да сте се стално у парламенту супростављали владајућој већини, да сте указивали на све проблеме, да сте потписали бланко оставку у случају да постанете председник и ако за 6 месеци не испуните обећања… али џаба је све то. Једноставно, Вас десет није скупило гласова колико он један, па макар и да је трећину њих украо, а вероватно није баш толико.

Иста ствар је и са овим тзв. грађанским, елитним, а у ствари прозападним, аутошовинистичим кандидатима. Ја не видим неку битну разлику између програма и начела Саше Јанковића, Ненада Чанка, Вука Јеремића и Саше Радуловића. Сви би они (неки су се о томе изјаснили јавно, а неки прикривено) зарад „бољих односа са западом“ и зарад својих позиција признали независно Косово, увели санкције Русији, убрзали учлањење Србије у НАТО пакт, распродали још ово мало имовине што до сада нису њихови претходници… а искрено речено, не видим ни неку нарочиту разлику између њих и Александра Вучића, осим што овај потоњи мало као тактизира, што би народ рекао „покушава да седи на две столице, иако му ипах дупе очигледно претеже на ону западну столицу“…

У сваком случају, док се све патриотске странке и покрети не гурпишу око истог циља који би у најкраћим цртама могао да гласи овако: Не – НАТО пакту, Не – ЕУ, Не – прозападним НВО, Не – неолибералном капитализму, Не – санкције Русији… а Да – Евроазијским интеграцијама, Да – већој сарадњи на Русијом и Кином, Да – повратак породичним и националним вредностима итд., немате никакве шансе да победите или остварите иоле неки бољи резултат.

Јер, а то немојте никада да сметнете са ума, добар део гласача А.В. и СНС су ткђ. патриотски настројени, али са Вама таквима као алтернативом супротстављања прозападним партијама и појединцима, они већу шансу виде у балансирању актуелног премијера и председника, него у Вама разједињенима и сујетнима.

Генерално, решење за Србију је да из политичког живота нестану сви ови губитници на прошлим изборима, или да се макар склоне са стране и не буду више главни у својим странкама и покретима, јер једино што су успели да ураде јесте да су дали легитимитет Вучићу да уверљиво и убедљиво победи. Тачно је да неколико десетина хиљада (углавном студената и ученика) већ данима протестује, али ако се у протесте не умешају професионални ствараоци нереда и метежа као у Украјини, ови протести ће се убрзо угасити, с обзиром да коликогод су многи захтеви оправдани, нису легитимни, јер је А.В. легитимно (чак и са украденим гласовима) убедљиво победио (нажалост) и то пре свега захваљујући својим противкандидатима и свим онима који су за њих гласали и тако повећали излазност на преко 50%.

Решење је да се створе нове странке и партије, удружења и покрети, коалиције… да се формира јасна и снажна десница, можда у две колоне (мање и више екстремна), а исто то је решење и за ове прозападне навијаче…

Тек када на изборима будемо имали три или четири јасно одређене, дефинисане и профилисане опције које се међусобно не подударају, моћи ћемо да бирамо.

Тада ће и излазност бити већа, алтернатива боља и разноврснија, наравно под условом да се те опције и усмерења заснивају да новим неукаљаним људима, на програмима, а не на култу личности, на карактеру и кредибилитету кандидата, а не на основу медијског манипулисања и испирања мозгова…

А до тада… ко дочека, причаће.

Драган ГВОЗДИЋ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here