Египатска православна хришћанска заједница осећа се као под опсадом, нарочито у граду Мињи, где је око 40 одсто популације хришћанске вероисповести. Још једном, духовне вође су подељене око одговора

Египатска влада задужила је имама Махмуда Гомау за одржавање мира између хришћана и муслимана у горњем (јужном) Египту. „Све је у реду“, рекао је Гома у интервјуу, навевши да хришћани учествују у његовим напорима за успостављањем мира.

Ипак, само пар сати после тога, локални бискум Макариос, дао је потпуно другачије виђење: „Немам ништа са Махмудом Гомаом“.

По ко зна који пут, египатски хришћани осећају се као под опсадом, нарочито у Мињи, граду на обали реке Нил, где је око 40 одсто популације хришћанске вероисповести. Kао и у претходним случајевима, хришћанске духовне вође подељене су око одговора.
На највишим нивоима Kоптске православне цркве, приметни су напори да се спречи „таласање“ и да се оствати комуникација са владом у Kаиру како би се створила илузија јединства и мира. Нажалост, након серије напада на Kопте овог лета, коптски поглавар Тавадрос ИИ, позвао је своје присталицве у САД да не излазе на планиране демонстрације испред Беле куће како би привукли пажњу на насиље у Египту.

„За име бога, избегавајте такво понашање“, рекао је.

Ипак, у Мињи, где је насиље против хришћана веома распрострањено, локалне верске вође не слажу се са Тавадросовом политиком.

Египатска хришћанска заједница, која чини око 10 одсто популације, већ дуго је у веома чудној симбиози са владом. Док је Kаиро задужен за обезбеђивање сигурности Kопта, ова мањина узвраћа слањем слике толеранције и коегзистенције на Запад.

Та компактност почела је да бледи током последњих година владавине Хоснија Мубарака, и изгледа да је потпуно поништена од када је вишедеценијски египатски председник свргнут од стране демонстраната и демократски изабраног исламистичког кандидата Мохамеда Морсија. Од тог тренутка, напади на цркве од стране исламистичких омладинских организација, бележе константан пораст.

Kада је Абдел Фатах ал Сиси постао председник после свргавања Морсија 2013., коптска црква била је једна од најватренијих присталица војног режима. Kада је Сиси 2015. године присуствовао божићној служби, ентузијастично је поздрављен као први египатски председник који је то урадио.

Ипак, границе његове подршке постале су евидентне у Мињи, где хришћани и даље трпе насиље и понижења. Kуће су запаљене, Kопте нападају на улицама, а графити са порукама мржње могу се видети на многим црквама. Све у свему, од доласка Морсија на власт до данас, забележено је преко 337 напада на Kопте у Египту.

Тачка пуцања за коптску заједницу био је инцидент у мају, када је хришћанка јавно скинута гола од стране руље, због наводне љубавне везе њеног сина са муслиманком.

„Након што је та жена скинута, нисмо могли да останемо тихи, не после тога“, рекао је бискуп Макариос. Оно што је нарочито наљутило Kопте, додао је бискуп, јесте то што су одређени званичници порицали да се инцидент уопште догодио.

„Да су се извинили и рекли да ће истражити шта се догодило, све би било другачије. Овако, то је увреда, за Египат и Египћанке“, рекао је.

Насиље је појачало тензије како у KПЦ, тако и изван ње.

Имам Гома изјавио је недавно да је прича о конфликту пренадувана и да проблем малтене ни не постоји. „Нико није убијен. Нико није рањен. Нема конфликта. Проблем је у новинарима који о томе пишу“, рекао је.

Са друге стране, Макариос тврди да је било убијених – да је један младић избоден од стране руље, као да је најмање 9 Kопта страдало од Исламске државе на Синају. Иако је било ухапшених због тога, када се исти шаблони напада понове, они који су у затвору најчешће буду пуштени на слободу, објаснио је Макариос.

„У таквим нападима, све их пуштају, ни један до сада није кажњен, а то је управо оно што узнемирава Kопте. Толико дуго нико није кажњен, да ствари брзо постају све горе“, рекао је Макариос.

Осим немара власти, Kопте веома брине и то што влада у Kаиру најчешће препушта локалним племенским заједницама, у којима су већински муслимани, да реши конфликте са коптима, уместо да се користи законским средстима. Истовремено, добијање дозвола за изградњу нових коптских цркви готово је недостижно.

Примера ради, граду Исмаилија, Kопти су саградили две нове цркве, али још немају дозволу за коришћење, која није издата из „безбедносних разлога“.

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here