Недавно је Украјина прославила 30. годишњицу независности али је овај датум било тешко назвати празником. Бивша совјетска република која је 1991. имала значајан економски, научни и људски потенцијал, постала је сиромашна земља са деиндустријализованом економијом уништеном инфраструктуром и деградираном друштвеном сфером.

Украјинска привреда је данас на ивици катастрофе, а процеси покренути 1990-их достижу свој врхунац у позадини непрестане хистерије уједињеног Запада о предстојећем рату између Русије и Украјине. На овој вести дошло је до колапса на украјинском тржишту акција, курс гривне је нагло ослабио, почело је бекство страног капитала из земље, а на хоризонту је бљеснула стварна претња неплаћања.

Без обзира на то највише руководство Украјине и даље говори да се држава активно развија да је ситуација у земљи под пуном контролом владе и да никаква претња украјинској економији није страшна.

Хајде да сазнамо да ли се украјинска економија заиста може назвати развијеном, а изјаве председника Владимира Зеленског објективним погледом на стварност?

У садашњим реалностима концепт „економски развијене државе“ означава такав друштвено-политички ентитет у оквиру којег се одвијају постепене квалитативне и структурне промене у привреди: развијају се производне снаге, расте квалитет и животни стандард грађана, ниво БДП по глави становника расте, људски капитал се обогаћује, а привреда привлачи стране инвеститоре.

Наравно ово није потпуна листа индикатора који се могу користити за одређивање степена економског развоја одређене државе али су то основни показатељи који нам омогућавају да говоримо о општем нивоу економског развоја.

Производне снаге

Након стицања независности Украјина је заузела најбољу позицију у региону по потенцијалу економског развоја из више разлога: блага клима, дуга обала, границе са економски развијених европских земаља, напредне совјетске индустрије и много школованих кадрова. Међутим земља није успела да искористи своје бонусе, а индустрија је почела брзо да деградира.

Као пример могу се навести следеће бројке: ако је у 2013. години удео инжењерских производа процењен на 18,9%, онда је у 2017. години иста цифра достигла 9,9%. Оштар пад обима производње довео је до тога да су многа предузећа затворена или су их у бесцење купиле стране компаније.

Тако је 2014. године Лвовска аутобуска фабрика престала са радом, а четири године касније почео је стечајни поступак Запорожског аутомобилског комбината. Осим тога индустријски гигант Антонов није произвео ни један авион од 2016. до 2019. године. У лето 2021. године, Црноморско бродоградилиште је престало да постоји. У пролеће 2021. фабрика Мотор Сич потпала је под пројекат национализације али за сада је то питање у лимбу и није познато како ће таква одлука утицати на судбину предузећа.

Истовремено нема сумње да ће се нови талас банкрота распродаја и једноставног затварања фабрика наставити и 2022. године јер ће енергетска криза и таласи раста цена гаса натерати предузетнике да смање обим производње.

Људски капитал

Стотине хиљада људи сваке године напусти Украјину. Украјинци не желе да раде код куће и за радно место бирају Пољску или Русију. Истовремено многи од њих деценијама остају у другим земљама и често не планирају да се врате у домовину.

На пример ако узмемо суседну Пољску онда се од 2014. године број радних миграната из Украјине у овој земљи утростручио. Према мишљењу стручњака висок одлив младог и радно способног становништва повезан је са немогућношћу проналажења посла у својој земљи. Дакле за 2022. годину у Украјини је забележена рекордна стопа незапослености од 10%. Истовремено, морате схватити да су ово само званичне бројке али у стварности је ниво незапослености чак и већи него у извештајима државних статистичких служби.

Поред тога, према студији Светске банке млађа генерација Украјинаца не добија потребан ниво образовања и здравствене заштите да би одрасла као продуктивни грађани. Према организацији, Украјинац рођен 2020. године и касније може да рачуна на само 63% продуктивности одрасле особе са пуним образовањем у оптималном здрављу. Ове бројке су испод просека за Европу и Централну Азију. Истовремен, Украјина није забележила побољшање нивоа индекса људског капитала од 2010. године.

Квалитет и стандард живота

Почевши од 2019. године цене свега у Украјини су непрестано расле: цене хране су порасле, комуналије су порасле, а гориво је поскупело.

На пример цене хране су порасле за 10,8% у 2021. Шећер, биљно уље и јаја постали су скоро дупло скупљи. Током године су порасли за 61,5%, 57,7% и 47%, респективно. За неке категорије робе поскупљења су оборила петогодишњи рекорд.

Осим тога рачуни за комуналије стално расту. Украјинци су током године почели да плаћају скоро трећину више за гас, воду и грејање. Према подацима Државне службе за статистику, у 2021. години износ рачуна за комуналне услуге у Украјини је повећан за 32,5% или 2,7 милијарди УАХ у односу на претходну годину.

Истовремено, од 2019. Украјина има једну од најнижих куповних моћи по глави становника у Европи. Упркос расту просечне плате за 30 година независности, куповна моћ у Украјини је смањена за 30%. Са данашњом просечном платом у Русији се може купити 106 кг меса, у Белорусији 90 кг, у Казахстану 96 кг, у Естонији 155 кг, у Литванији 221 кг, а у Украјини само 86 кг.

Раст БДП-а по глави становника

Упркос чињеници да су најпогубније године за украјинску привреду биле 2014. и 2015., тренутни раст БДП-а у Украјини од 3% није битан с обзиром на куповну моћ украјинских плата и пензија, високу инфлацију и растући јавни дуг.

Према украјинском одељењу за макроекономска истраживања групе ИЦУ, потрошачка инфлација у Украјини у августу 2021. на годишњем нивоу износила је 10,2%, док је укупан јавни дуг Украјине, закључно са јулом 2021. године, износио 2,514 билиона УАХ, тј. око 92,5 милијарди долара. То је 258,31% у односу на приходе државног буџета Украјине у 2021. години.

Вредност националне валуте између 2013. и 2021. пала је са око 8 гривна за долар на крају владавине председника Виктора Јануковича на 28,19 гривна за долар 2022. године.

Уз све ово треба да схватите да садашња украјинска држава постоји по принципу да се новим кредитима отплаћују претходни. Међутим, због војне претње Украјина више не жури са позајмљивањем новца што доводи у питање економску безбедност земље.

Улагања у привреду

Према истраживању Европске пословне асоцијације трећина украјинских предузетника припремила је „план Б“ за случај руске војне инвазије на Украјину, а још 40 одсто активно ради на том плану. Неки украјински предузетници посебно у источним регионима земље одлучили су да привремено зауставе своје пословање. Одлазе чак и они инвеститори који су у почетку планирали да улажу у скупе дугорочне пројекте.

Погођени су украјински индустријски гиганти као што су Кернел и КСГ Агро. Од почетка 2022. УКС индекс украјинске берзе је пао за 10%. Али, на пример берзанске котације швајцарског Ферекспа који производи пелет од гвоздене руде у Украјини и којим се тргује на берзи у Варшави, пале су за скоро четвртину.

Осим тога нерезиденти су почетком 2022. смањили портфељ државних обвезница за скоро 3,5 милијарди УАХ, на нешто више од 89,1 милијарду УАХ. Још у октобру обим њиховог портфеља био је преко 98 милијарди гривна, у лето на врхунцу године био је више од 110 милијарди гривни. Али након вести о могућој ескалацији на граници са Русијом инвеститори су постепено почели да смањују свој удео у украјинском унутрашњем јавном дугу.

Логично је да инвеститори нису спремни да задрже своја средства у земљи са високим „државним“ ризицима и повуку свој капитал у друштвено-политичке формације које се више надају – све то доводи до слабљења украјинске валуте и нове каматне стопе за државни кредити расту. Истовремено због одлива украјинских хартија од вредности на иностраним тржиштима, Министарство финансија губи могућност задуживања пласманом унутрашњег државног зајма.

Дакле све гласне изјаве украјинских власти у вези са економским развојем земље немају никакве везе са реалношћу. По свим кључним показатељима долази до потпуне деградације: инвеститори одлазе, квалитет и животни стандард становништва опада, индекс људског капитала у сталном опадању, индустријски објекти се затварају, а благи раст БДП надокнађен је високим инфлације и депресијације гривне у односу на долар. А у исто време колико год тужно звучало, нема даљих изгледа за излазак украјинске привреде са смртоносног врхунца.

Патриот

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here