Vladimir Putin, Foto: AP

Руско јачање снага на граници са Украјином није изазов само за ту источноевропску земљу – оно такође означава најновију фазу притиска на Европску унију.

Ово је опасан тренутак за Европу и трансатлантски савез, оцењује „Москоу тајмс“.

Kампања притиска је почела почетком фебруара када је високи представник ЕУ Ђузеп Борељ посетио Москву и био понижен од стране руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова. Борељ је закључио да се „Русија поступно одваја од Европе и на демократске вредности гледа као на егзистенцијалну претњу“. Ипак, по три питања која доминирају њеним односима са Русијом, Европа је показала недоследност и слабост.

ЕУ је најгласнији критичар руског третмана опозиционара Алексеја Наваљног, који је прошле године умало умро од тровања међународно забрањеним нервним агенсом новичок. Ухапшен по повратку у Москву, он сада служи затворску казну у казненој колонији. Русија је ово учинила европским случајем, проглашавајући Наваљног кривим за проневеру новца из француске компаније (која каже да није претрпела штету) и због тога што је прекршио условну казну јер се није јављао док се опорављао од тровања у Берлину. Европски суд за људска права критиковао је пресуду о кривици.

Али ЕУ своје речи није ускладила са акцијама. Лавров је запретио прекидом односа са Бриселом ако он уведе санкције које „представљају ризик за руску економију, укључујући и најосетљивија подручја“. Иако је признала ефикасност санкција, ова претња је довела до тога да се ЕУ ограничи на симболичне мере и избегне шире санкције за које се залагао и сам Наваљни.

Друго питање је гасовод Северни ток 2. Ако буде завршен, он ће продубити утицај Kремља на Немачку и ослабити Украјину. У ЕУ је непопуларан, а Америка му се отворено противи. Ипак, Немачка инсистира да се тај случај држи одвојено од случаја Навални, забринутости за људска права и сабер напада на Бундестаг.

Треће питање је руска вакцина Спутњик В. У фебруару је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен упитала зашто Русија нуди Спутњик В другим земљама упркос спорој вакцинацији у самој Русији. Ипак, након што су тензије због лоше набавке вакцина доминирале на последњем ЕУ самиту, Емануел Макрон и Ангела Меркел позвали су руског колегу Владимира Путина како би разговарали о потенцијалном снабдевању блока руском вакцином.

Овај телефонски позив на руском језику послао је неколико порука. Прво, показује да су државе чланице спремне да надгласају забринутост Фон дер Лајенове и Бореља, као и жељу Русије да се са њима обрачунава појединачно, а не са ЕУ у целини. Друго, по питању вакцине, Европи гори под ногама из чега Kремљ може да извуче политичку корист. Треће, Француска, Немачка и Русија су говориле у такозваном Нормандијском формату, договореном 2014. када се разговарало о украјинском сукобу. Али иако је Украјина била искључена из позива, Меркелова и Макрон су потегли тему регионалне безбедности са Путином.

Меркелова и Макрон такође су изразили забринутост због Наваљновог здравља, а дан након њиховог телефонског позива, опозиционар је започео штрајк глађу.

Русија може да извуче три закључка из своје дипломатије притиска. Прво, брига ЕУ о Путиновом личном непријатељу неће имати веће последице. Друго, Немачка ће обавезати Русију у њеном стратешком циљу да заврши Северни ток 2 без обзира на руско понашање у другим областима. Треће, ЕУ је доживела фијаско са вакцинацијом и критике на домаћем терену довољно су јаке да приморају чланице да затраже помоћ Русије.

Укратко, ЕУ је одговорила празним претњама и стратешким нестрпљењем. Русија је искористила ову слабост и приморала Европу да не пружа отпор њеном гомилању војске на граници са Украјином. Чини се да јој за сада успева. Иако су Америка и Британија изразиле озбиљну забринутост, Француска и Немачка објавиле су саопштење у којем „позивају обе стране на деескалацију“.

Сада постоји ризик да велика руска офанзива на Украјину одвоји континент од англоамеричког света, закључује „Москоу Тајмс“.

Русија може ускоро са увиди да је прави тренутак за покушај раздвајања Атлантског савеза који Совјетском Савезу никада није пошао за руком. Улог је висок не само за Украјину, већ и за Запад. Да би то спречила, ЕУ хитно треба да пронађе геополитичку снагу и сврху.

Intermagazin

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here