Важно је задржати европски приступ земљама Западног Балкана које су део избегличког коридора и помоћи им у излажењу на крај са тим тешким проблемом, поручио је министар спољних послова Холандије Берт Кундерс, додавши да су сви европски шефови дипломатија то данас једногласно истакли.

Кундерс очигледно проблем избеглица не види као „европски проблем“, него „проблем Западног Балкана“, а све би могло ескалирати на ниво на ком ће Србија бити приморана да одустане од ЕУ интеграција.

Уколико се изведе финални закључак данашњег сусрета ЕУ лидера у Амстердаму, јасно је да ЕУ не види друго решење за избеглички талас који потреса Европу сем Западног Балкана као стецишта миграната и избеглица, чему су се јавно успротивили већ више пута званичници Србије, али и других земаља Западног Балкана.

Подсећамо, српски званичници су у више наврата поновили да Србија неће бити сабирни центар за избеглице, а сам премијер Србије, Александар Вучић, већ месецима понавља да очекује решење на нивоу ЕУ, међутим, тога нема, што је потврдио и Себастијан Курц, шеф дипломатије Аустрије.

Курц је рекао да је европско решење далеко, али је такође као Кундерс истакао идеју да „Западни Балкан штити“, како каже, „језгро шенгенског простора“.

„Оно што би евентуално могло функционисати, а на томе тренутно радимо, јесте да у сарадњи са Словенијом, Хрватском, али и Србијом и Македонијом, штитимо језгро Шенгенског простора“, поручио је Курц.

Све ове турбуленције уколико ескалирају у отворену конфронтацију ЕУ са Западним Балканом, могле би премијера Србије и владу Србије довести до одлуке о одустајању од ЕУ пута, јер он једноставно неће више бити могућ.

Да је пут Србије ка ЕУ већ у многоме блокиран, сведочи и данашњи апел Ивице Дачића, шефа српске дипломатије, у Амстердаму који је позвао ЕУ лидере да „убрзају евроинтеграције Србије“.

Он је на неформалном састанку о избегличкој кризи у Амстердаму замолио министре спољних послова чланица ЕУ да одобре Извештај о испуњености мерила за отварање за поглавље 23 јер је то, како је објаснио, предуслов за остварење планиране динамике и отворање поглавља 23 и 24 током холандског председавања, саопшитло је Министарство спољних послова.

„Важно је да не предузимамо само једностране мере, већ да задржимо заједничку европску перспективу“, рекао је Кундерс, чија земља председава ЕУ, на конференцији за новинаре после неформалног састанка министара спољних послова Уније и земаља кандидата о мигрантској кризи у Амстердаму. И поред ове изјаве, јасно је да се врућ кромпир пребацује на Западни Балкан.

Поред Србије, ту су и Македонија и Бугарска

Министри ЕУ су данас разматрали и могућност слања веће помоћи Македонији како би се боље заштитиле европске границе, уместо да се ослањању на Грчку, преноси АП.
„Ако Грчка није спремна или способна да заштити Шенген зону и не прихвата помоћ од ЕУ, онда нам је потребна друга одбрамбена линија, а то су очигледно Македонија и Бугарска“, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто на данашњем састанку.

Македонски министар спољних послова Никола Попоски после састанка је изјавио да није важно како ће се та помоћ технички звати.

„Најважније је да имамо људе и опрему да можемо да контролишемо границу и спроводимо регистровање тамо где би људи требало легално да прелазе границу“, рекао је он, додавши да је Македонија већ упослила у те сврхе своју војску.

На састанку у Амстердаму је учествовао и шеф дипломатије Аустрије Себастијан Курц, који је оценио да влада у Атини и даље потцењује размере избегличке кризе.

Комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан изјавио је данас, уочи састанка, да је неопходно пронаћи заједничко европско решење за избегличку кризу како би се избегло да земље Западног Балкана постану „паркинг за избеглице“.

Он је указао да је потребно пронаћи европско решење избегличке кризе и упозорио да појединачне одлуке земаља могу да имају домино ефекат.

„Шенген је симбол Европе и не смемо да дозволимо да он пропадне“, нагласио је Хан.

Дачић: Не можемо бити сабирни центар за избеглице

Први потпредседник владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је Србија кредибилан партнер ЕУ у избегличкој кризи, али да не може да дозволи да постане сабирни центар за избеглице.

На неформалном састанку министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата у Амстердаму Дачић је упозорио да би за Србију и за читав регион било посебно опасно уколико би дошло до ланчане реакције драстичног смањења пропусне моћи или затварања граница, саопштило је Министарство спољних послова.

Тиме би се, како је упозорио, зауставио проток миграната и узроковало њихово масовније и дуже задржавање на територији Србије, што би за нас представљало изузетно оптерећење. Србија такође, како је рекао, није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо нити капацитета нити средстава нити смо прва земља уласка.

Он је подсетио да је Србија спремна да пружи привремени смештај за неколико хиљада миграната и да је сопственим средствима опремила додатне смештајне капацитете за 3.000 људи, те да настоји да то учини за још 3.000, уколико нам буде пружена конкретна финансијска подршка ЕУ.

То је више него што су понудиле неке земље ЕУ, рекао је он и додао да је Србија једина земља која није чланица ЕУ која је на македонско-грчку границу упутила 20 припадника МУП-а и изразила намеру да повећа овај број.

Осим тога, на донаторској конференцији за Сирију, одржаној у Лондону пре два дана, Србија је издвојила 500.000 евра за помоћ сиријској деци путем УНИЦЕФ-а.

Интермагазин

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here