НА лествици најчешће фалсификованих производа годинама се ништа не мења. Плагијаторима у нашој земљи су убедљиво најуноснији брендирана одећа и обућа, козметика, играчке, парфеми, телефони, технички уређаји… Копије се тако без тешкоћа продају на бувљацима, али и многим продавницама и бутицима широм Србије. Оно што посебно забрињава је што се у продаји налазе и фалш лекови и козметика, али и храна, који су опасни по здравље.

У првих шест месеци ове године, Тржишна инспекција, потврђено је „Новостима“, у око 1.000 контрола је запленила 413.578 лажних производа и повукла их са тржишта. Највише је било амбалаже за козметику, чак 200.000 комада, кућног текстила 11.000, око 6.000 средства за хигијену, 4.000 играчака, папирна галантерија…

Све више инспектори откривају и копирана пића и прехрамбене производе, а према подацима тржишне инспекције, најчешће плагирани производи су чоколаде, кондитори, кафа, алкохолна пића.

– Разлике између плагијата и оригинала су све мање, јер су крадљивци туђих идеја све спретнији. Што је бренд популарнији и траженији, већи је магнет за оне који желе да зараде на брзину. Многе копије толико су сличне свом оригиналу, да их је понекад немогуће разликовати – каже за наш лист Горан Мацура, начелник у Сектору тржишне инспекције

Уз популарне брендове „Луј Витон“ и „Гучи“, најпожељнији брендове за копирање су „Барбери“, „Тифани“, „Прада“, „Хермес“, „Шанел“, „Диор“, „Ив Сен Лоран“ и „Картије“. У понуди су све познате марке, па лажна ташна „прада“ или „луј витон“ може да се пазари не само на бувљаку, него и у центру Београда, али по не тако ниској цени. Разлику између оригинала и копије све је теже приметити. Висока цена, међутим, није гарант да је у излогу заиста оригинал, јер су се плагијатори извештили у производњи.

Када је реч о робним маркама, познати су покушаји кривотворења „кока-коле“, „фанте“, „спрајта“, „швепса“… Производи окићени „туђим перјем“ и даље вребају пре свега са уличних тезги и пијаца. Најчешће кривотворени производи, од текстила и козметике, до разне опреме и ауто-делова, стижу са Далеког истока.

Тржишна инспекција на основу поднетих захтева носиоца права, како нам предочава Мацура, спречава промет кривотворене робе и штити права интелектуалне својине. На основу количине заплењених фалсификата може се рећи да се тржиште кривотворене робе не мења последње две, три године.

– Посебно се фалсификују спортска гардероба, играчке, наочари за сунце, лекови, средства за хигијену – каже Горан Мацура. – Правило је да све оно што се брзо продаје и иде сезонски, као и што је лако транспортовати и сакрити у већу масу оригиналних производа, може бити фалсификовано. Универзално правило је да све може бити фалсификовано.

Не продају се само фалсификати на тезгама и у регистрованим продавницама, већ све чешће и електронским путем. „Онлајн“ трговина постаје све заступљенија и на нашем тржишту.

– Наравно, као и већи део сиве економије, тако се и продаја фалсификованих производа из малопродајних објеката доста преместила на интернет – наглашава Мацура. – Тржишна инспекција у оквиру својих могућности и у сарадњи са другим органима све више надзире и овај начин промета кривотворених производа.

Мацура истиче да не може тачно да се процени колики је тај удео интернет-продаје, али да је могуће да достиже око 50 одсто од целокупног промета фалсификата.

– Проблем је у томе што су надлежни толерантни према таквим појавама – сматра Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача. – Произвођач треба да реагује, да обавести потрошаче, јер тако их штити и добија поверење. Ако произвођач благо реагује на фалсификат, онда се може сумњати да и он у томе учествује.

ПОЖАРИ И ЗБОГ ЛОШИХ КАБЛОВА

ТРЖИШНА инспекција најчешће реагује након дојаве компаније која је пријавила да је њен производ кривотворен. Када пронађе фалсификовани производ, повлачи га с тржишта, одузима и уништава. Како објашњавају у инспекцији, власници брендова после могу и приватно да их туже.

– Лажњаке најчешће пријављују власници робних марки, а ређе грађани. Кад добијемо дојаву да се негде продају, рецимо лажни ауто-делови, инспектори излазе на терен, јер је угрожена безбедност људи – каже Мацура. – Слична ситуација је и са храном, али и са електроинсталационим материјалом. у овом случају посебно скрећемо пажњу, јер постоје сумње да су фалш електроинсталације један од узрока све чешћих пожара.

ТОЧЕ ФАЛШ ПИЋА

ФАЛСИФИКОВАЊЕ алкохолних пића постало је један од најуноснијих послова, јер производња разних „брља“ власницима дивљих дестилерија доноси велики профит. Од укупно заплењене робе, у око 3.000 контрола, које у току године изврши Министарство трговине, чак 66 одсто су алкохолна пића.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here