Глумац Предраг Котур говори о тежини уласка у лик окрутног сејача смрти који је због опкладе заклао више од 1.100 српских жртава у једном дану

Након 70 година од страдања великог броја жртава у логору Јасеновац, на филмско платно стигла је прича о монструозним клањима усташе Жилета Фригановића.

Наиме, завршено је снимање филма редитељке Светлане Петров, а главна улога поверена је глумцу Предрагу Котуру, који за Курир говори о тежини уласка у лик бруталног сејача смрти који је због опкладе заклао више од 1.100 српских жртава у једном дану.

– Прихватио сам ову улогу јер је изазов. Задатак сваког глумца је да одбрани свој лик ма какав он био. Посебну тежину је имало то што сам морао да одбраним убицу и моје фамилије – каже глумац, чија је породична историја управо уско везана за страдања од усташа.

Наиме, Котур је од рођења живео у Карловцу у Хрватској, из кога је био приморан да избегне 1996. године.

– Цело детињство провео сам слушајући приче о свирепим убиствима моје породице од усташа четрдесетих година прошлог века. На својој кожи осетио сам поновљену историју деведесетих, кад сам изгубио најближе. Сада је мени дато да уђем у кожу таквог убице.

За улогу Фригановића Котур се припремао читајући историјске списе, мемоаре и гледајући филмове о Јасеновцу.

– Жиле је окупирао моје мисли у том периоду. Био сам приморан да свакодневно сатима гледам најсвирепије убиства која је чинио. Да бих га што реалније приказао, морао сам да се оградим од људскости. Сцене са снимања и слике крви на мојим рукама носио сам кући, због чега сам желео да се осамим – прича Котур.

Филм је базиран на историјским чињеницама из дана кад се Жиле кладио са својим саборцима ко ће више Срба да закоље. После 1.000 убијених, он се зауставио наишавши на старца Вукашина, након чијег мучења и убиства је и полудео.

– Изазов је био бавити се његовим лудилом. Потпуна трансформација је настала услед суочавања са старчевим мирним погледом и помиреношћу са смрћу. Чувена реченица „Ради ти, дете, свој посао“ изазвала је, како је после Жиле описао логорском психијатру, толики бес да га је бесомучно касапио део по део терајући га да покаже страх – прича Котур и додаје:

– Морам признати да је поистовећујући се са овим ликом било неизбежно осетити његову моћ, али свакако, убица је убица које год да је националности – закључује Котур.

Филм чека монтажу и своју коначну форму. Светлост дана угледаће почетком следеће године, а планирано је да се прикаже на фестивалима по Србији и широм Европе.

Жиле Фригановић
ПОЛУДЕО ЗБОГ СТАРЦА ВУКАШИНА
Анте Фригановић, звани Жиле, био је усташки заставник родом из Шибеника, по занимању трговачки помоћник. Овај ратни злочинац спада у ред најмонструознијих крволока јасеновачког пакла.

Крајем августа 1942. године такмичио се с Петром Брзицом, Зринушићем и другим кољачима у клању заточеника у Градини. Брзица је са 1.360 прекланих беспомоћних логораша отео кољачки трон Фригановићу, који је остао на „само“ 1.100 закланих заточеника, наишавши на старца Вукашина. Након тога он је полудео и у историји није познато шта се с њим после догодило.

Старац Вукашин
РАДИ ТИ, ДЕТЕ, СВОЈ ПОСАО
Вукашин Мандрапа, српски сељак из села Клепци у Херцеговини, канонизован је 1998. године у светитеља, добивши име Свети новомученик Вукашин Јасеновачки, а слави се 29. маја.

Старца Вукашина је након свирепог мучења јануара 1943. године заклао Жиле Фригановић, који је након тог чина полудео. Оно што усташки кољач никад није могао да заборави је небески мир на лицу старца и смирени поглед. Речи „Ради ти, дете, свој посао“ сваки пут би га прекидале кад би се изнова дохватио каме.

Извор: Курир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here