Где су руски „мигови“ Вучић Александре?

Иако су професионалци из војске мирно и сталожено најављивали могући долазак шест руских „мигова“ за крај марта или почетак априла месеца ове године, део (режимских) медија је почетком марта громопуцателно најавио да ће авиони из Руске Федерације у Србију долетети баш 24. марта, на дан када је пре 18 година започела злочиначка НАТО агресија на нашу земљу.

Та вест се „брзином светлости“ проширила по готово свим медијима, па тако, кад свако мало „дода“ и одузме, могли смо прочитати чак и да ће свих 6 мигова приликом доласка из Русије, прво прелетети читаву територију Србије (претпостављамо и Космет), пре но што слете на батајнички аеродром.

Потреба

Оперативна спобност наше војске је због недостатка адекватне ловачке компоненте, као најбитнијег (и првог „на удару“) дела ПВО заштите територије, већ годинама унатраг битно нарушена свеукупним стањем у држави, па тако и у војсци, односно њеном најелитнијем делу – РВ и ПВО. Са постојећа 4 МиГ-29 чији су ресурси при крају, као и три МиГ-21, у веома сложеним условима се обављала (и обавља), како редовна обука пилота-ловаца, тако и испуњавање преузетих међународних обавеза у заштити ваздушног простора и обезбеђивању неометаног одвијања ваздушног саобраћаја преко наше земље у смислу „ер полисинга“.

Наша авијација се већ деценијама налази у „предколапсном“ стању и треба истаћи да само заслугама техничког састава ми имамо и даље какво-такво ваздухопловство.

Стога, ова донација из Руске Федерације, те она најављена из Белорусије, као и најављена куповина хеликоптера на Западу, поред већ пристигла два руска и још неколико најављених, представља оно неопходно „освежење“ за наше ваздухопловство које ове године слави 105 година од свог оснивања. Велика би срамота била и за овај народ и за његове представнике са ма ког политичког спектра долазили, да једна од ствари са којом заиста можемо да се поносимо свуда у свету, ето тек тако нестане. И опет дакле, набавка ових летелица није спорна.

Кадрови

Оно што може да буде спорно у причи су кадрови. И у квантитативном и у квалитативном смислу. Последња генерација наших пилота који су прву официрску звездицу и војничку каријеру започели у својству пилота ловца, у јединице је ступила средином 90-их година 20-ог века. Исти случај је и са школованим подофицирским кадром који такође средином 90-их година по последњи пут попуњава јединице из четворогодишње ваздухопловно техничке школе.

То наравно не значи да се престало са школовањем, него је оно настављено у донекле измењеним условима, где су се војни делатници суочавали са готово апсолутном незаинтересованошћу тадашње политичке елите за проблеме у војсци.

Следеће генерације младих пилота (до данас) са академије излазе „из кабине“ Супергалеба Г-4, односно хеликоптера „Газела“. У складу са потребама и личним тежњама, односно могућностима, током летачке каријере завршавају преобуке за летење и на другим типовима, те се тако кроз процес перманентне обуке у јединици током каријере, „попуњава“ и ловачки кадар.

Мало је сложенија ситуација у ваздухопловнотехничкој служби, где је након укидања четворогодишње вазухопловно техничке школе, „Соломонско решење“ пронађено у једногодишњем специјалистичком школовању кадрова, које је показало одређен број недостатака, који је срећом, у највећој мери превазилажен људским квалитетима тих појединаца и њиховом жељом да „науче посао“. Док су имали од кога…

У деценијама унатраг, кадар се осипао. Нормално је било да људи када стекну услове иду у пензију.

Није нормално било да се након „петооктобарских“ промена насилно пензионишу људи. И није нормално било да војску напушта квалификован кадар због тешке материјалне ситуације. Нерешеног стамбеног питања и скромних личних примања. Ако имамо у виду да већ постоје и пилоти, дакле висококвалификован кадар у вишим официрским чиновима, који су пензионисани без решеног стамбеног питања, шта онда могу да очекују авио-механичари на пример, који су подофицири…

У том смислу, већ је више пута наглашавано од стране самих војних званичника, да без адекватне акције коју мора предузети држава, како би мотивисала људе да раде у војсци, неће имати ко ни да одржава те „мигове“, нити ко да лети на њима. Ово је помињао и командант РВ и ПВО, као и још неколико званичника, како из РВ, тако и из Министарства одбране.

Помак је учињен пре две године поновним оснивањем (у склопу Војне гимназије)-Средње ваздухопловнотехничке војне школе. Пре неки дан се и министар одбране састао са министром просвете и договорили су дуално образовање у некадашњем „Драпшину“, односно Ваздухопловној академији. Надамо се да то није бацање „прашине у очи“ (Познато је да свршени ђаци Ваздухопловне академије имају предност приликом запошљавања у цивилне авио-компаније и сервисе, односно на самом аеродрому, где су им плате осетно веће него када би исти посао радили у војсци – према садашњем стању ствари)

Углавном, ситуација је и што се тиче кадрова сложена. За две до три године ће бити пензионисани они најстарији и најискуснији техничари који су „преживели“ пензионисања „после 5-ог октобра“. На овим млађима је у наредном периоду да стекну што више искуства. За сада је план, конкретног што се тиче, да тренутни технички кадар са МиГ-21, буде одмах преобучен за МиГ-29. 

Исти случај ће бити и са пилотима, којих тренутно сразмерно има мало, тим пре што је ловачка авијација због своје психофизичке захтевности „ограничена“ негде до 45 године за пуну искоришћеност летачког кадра. Али, снаћи ће се војска већ, она никада није ни била проблематична, већ политичке елите које су је (зло)употребљавале за личну промоцију…

Политичари

Да ли је Вучићево понашање приликом посете Русији када је отишао у хангар и одушевљавао се 29-кама било заиста искрено или одглумљено, није ни битно.

Битна је злоупотреба војске за стицање политичких поена. Вучић је мислио да ће са „миговима“ на симболичан начин показати како има подршку руског председника Путина.

Путин је пак „стари лисац“ који већ годинама унатраг показује завидан ниво политичке хладнокрвности и рационалности. Српски (режимски) медији  су једногласно пренели како Путин на овим председничким изборима подржава Вучића! То наравно није истина. Након њиховог сусрета, пожелео му је срећу на изборима КАО И СВИМ ОСТАЛИМ председничким кандидатима.

Иако су, у јеку предизборне кампање, били ради да се састану са њиме (и сликају се), како Путин, тако и Ангела Меркел су то учинили више из пристојности, него што је то заиста подршка, а како представљају прорежимска гласила.

Да је подршка заиста стварна, ето би нама пред изборе долетели „мигови“ или би се Ангела „отворила“ за неки повољнији кредит или донацију.

Треба рећи иначе да су „мигови“ у летном стању и да имају довољно ресурса да прелете овде. По првобитном договору, авиони су морали бити доведени у „предекспортно стање“, тј. требали су им бити скинути они уређаји и склопови који нама (у најкраћем) не требају, а онда из Русије да прелете, или пак да се допреме у транспортном авиону. Тек када буду на батајничком аеродрому, у ВЗ „Мома Станојловић“ би започео њихов ремонт, односно продужење временског рока рада на 40 година, а касније према стању, што би нашој ловачкој авијацији дало „форе“ следећих 10-15 година. 

Значи, радови се изводе код нас а не у Русији, баш као што је то учињено и пре 10-ак година, када је такође у „Моми“, у сарадњи са Русима ремонтовано тада 5 летелица „претеклих“ од НАТО агресије. Тада са њима нико није правио предизборне циркусе, а избори су се и тада одржавали.

Стога смешно звучи Лазански када у данашњем интервјуу за СПУТНИК, каже да „мигови“ још нису допремљени зато што „неке наше пријатељске земље, због НАТО, не дозвољавају прелет преко своје територије“

Па ако је тако, онда га неће дозволити никада! Ако НАТО већ брани да ти авиони дођу у Србију.

Шта ће Лазански, мора да брани „вођу“ и да даје такве сомнабулне изјаве….

Заправо, можда би „мигови“ и стигли 24. марта да Вучић није одлучио да се уместо са њима, слика са једним од актера тог трагичног дана за наш народ-Шредером…

Мислите о томе!

ПАТРИОТ