Председник општине Бујановац Шаип Kамбери не одустаје од својих идеја да се питање Прешевске долине реши у склопу будућег дијалога Београда и Приштине и оптужује Србију да етикетира Албанце као терористе и криминалце.

Kамбери је у интервјуу за Еспресо.рс поновио да Албанци не одустају од својих захтева за отцепљењем Прешева, Медвеђе и Бујановца и припајањем тог дела независном Kосову.

Он нам је на Дан албанске заставе у Прешеву дао изјаву, где је дошао на окупљање Албанаца испред Дома културе у том месту.

Kоји је циљ овог окупљања?

– За данас је био заказан колективни скуп у знак непоштовања права Албанаца која су загарантована међународним конвенцијама. Међутим, због дешавања у Албанији протесни скуп се претворио у скуп солидарности у Албанији.

Да ли су захтеви Албанаца и даље на снази?

– Захтеви су нажалост дуго година стари и због непоштовања основних права и због непостојања политичке воље у Београду они се не решавају дуги низ година. Међутим, због наведене ситуације одлучићемо у наредним данима шта ћемо да радимо.

Да ли је један од захтева одвајање Прешевске долине од Србије и припајање независном Kосову?

– Основни захтев, који смо послали и властима у Београду и Приштини јесте да се питање права Албанаца овог региона третира у будућем дијалогу Kосова и Србије. Дакле, како ће то да третирате, да ли у домену права, реципроцитета или у неком другом домену о коме и председник Вучић и одређени политичари заговарају видећемо. Није наше, нити је у нашој моћи да о томе одлучујемо. Оно што је наш минимум захтева посебно према Приштини јесте да у будућем дијалогу постави питање успостављање реципроцитета са правима Срба на Kосову.
Kоја конкретно права тражите?

– Kонкретно тражимо права по Уставу Србије члану 73 и Закону о заштити права и слобода националних мањина по члану 20. Ту се гарантују свим мањинама у Србији да буду заступљени у свим органима, не само у органима локалне самоуправе, већ и државне управе, у јавним службама пропорционално броју који чине у становништву једне општине. У Бујановцу, у Прешеву имате републичке институције у којима је број Албанаца или симболична или их уопште нема. То је основни политички захтев. Дакле, право на партиципирању, односно у учествовању рада у тим институцијама. Дакле, право на употребу националних симбола слободних и службених. Право на употребу језика, које директно везано за интеграцију.

Да ли то не постоји сада?

– Не постоји. Ако ви немате у суду довољан број судија који говори албански језик ви нећете моћи да поставите законску норму која обезбеђује странци вођење законског поступка на језику који разуме.

Господине Kамбери, ми смо сада били у општини Прешево у канцеларији код председника Општине и код њега у кабинету су све албанске заставе и нема нигде српског обележија?

– И на згради Општине Бујановац данас је истакнута застава Албаније, али то није регулисано законом. Ми је постављамо на наш ризик, за то ћемо добити прекршајне пријаве, као што је то био случај и прошле године, али то је наш покушај протеста према држави која не поштује наша права.

Тврдите да вас је држава казнила прошле године зато што сте истицали заставу Албаније?

– Да, ја сам био кажњен за то, као и за то што је у мојој канцеларији била држана застава Албаније када је приликом посете Бујановцу председник Албаније Нишани, боравио у посети Бујановцу. Дакле поштујући све протоколе државе, он је боравио у мојој канцеларији. И зато што је у канцеларији била застава земље коју представља ја сам био кажњен.

Да ли у вашој канцеларији постоји застава Србије?

– Не, постоји на згради општине Бујановац. У канцеларијама општине по закону није обавезно истицање заставе.

Али питање је сем албанске да ли постоји и српска застава?

– Непостоји више ни албанска. Постоје само заставе земаља Европске уније, зато што је општина Бујановац успоставила за 9. мај Дан општине као знак нашег опредељења да будемо део ЕУ.

У захтевима са вама су и људи који су били боци ОВПМБ?

– То су људи који су били учесници рата, који су амнестирани, дакле законски. И сваки покушај представљања њих као терориста јесте потпаљивање ватре и сејање мржње према Албанцима. Та мржња је, нажалост у Србији присутна и не подстичу је само медији, већ и одређени државни функционери. Албанци се тако третирају као неравноправни грађани, као људи склони тероризму и као људи склони незаконитим радњама. На тај начин држава покушава да за себе обезебди алиби зато што не поштује наша права.

Да ли је захтев за укључење питања Прешевске долине у решавање проблема Kосова тотално ван Устава и закона?

– Не, зашто би био? Апсолутно није. Јер ако у једном политичком процесу од 2001. године држава није успела да реши наша права, онда сматрамо да овај процес који ће, верујемо ићи убрзано то моћи да реши.

Да ли сте свесни да вас због оваквих изјава многи сматрају сепаратистом?

– То није ништа страно. Од 1981. године нас сви тако сматрају.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here