У страху од наставка одмазде Русије, који је неизбјежан, Милорад Додик починио је, протеклих пар мјесеци, још низ нових тешких политичких грешака, које ће тек да му дођу на наплату. Једна од њих је, изван сваке разумне сумње, снажна подршка епискоу Григорију, највећем криминалцу међу владикама и првом владици свих Kриминалаца.

Григорије, подлац, нечовјек и лицемјер свих лицемјера, покушава спасити своју позицију губитника унутар СПЦ-а, најављујући индиректно свој улазак у политику и борбу са Александром Вучићем, предсједником Србије, којег тешко критикује.

При том се Григорије представља као “еуропљанин и интелектуалац”, хуманих, либералних принципа, иако је ријеч о најобичнијем хохштаплеру који је, под Додиковом супервизијом и његовом отвореном подршком, тешко девастирао Херцеговину, опљачкао њене бројне ресурсе, потом их, да би крађу прикрио, немилосрдно уништио. И без посла оставио хиљаде људи у том дијелу РС.

Све то вријеме, Григорије је, као стрраначки Владика СНСД-а, Додикове приватне Самосталне Пљачкашке Организације, без зазора подржавао наметање једноумља насилним средствима у РС.

Григорије је, уз Василија Kачавенду, пензионисаног владику, један од кључних криваца што је Додик успио Републику Српску да претвори у Гулаг и народ у њој доведе на руб биолошког опстанка.

Веза Додик – Григорије није престала ни након 2018. године, када је Младен Јеврић Дурић, по налогу врха СПЦ-а, удаљен из епархије захумско-херцеговачке, у којој је починио бројна неђела и по казни послан у Њемачку, гђе је, 16.09.2018., устоличен за епископа диселдорфског и њемачког.

Григорије је тада требало да буде избачен из СПЦ-а, због тешких криминалних радњи које је починио, али га је спасио тадашњи Патријарх Иринеј и то по диектној молби Додика.

Од тада, па све до данас, Григорије покушава да се врати на просторе Србије/БиХ, јер, како сматра, ту најлакше може поново да се докопа моћи, потом и новца, као што је то бескрупулозно чинио у периоду од 2006.-2018., дејствујући заогрнут Додиковим шињелом, беспоговорно подржавајући сваки његов Насилнички, Нецивилизацијски, Пљачкашки поход.

Сам Григорије је деловао на исти начин, као Додик и његова осиона, бахата, криминална багра, што сам детаљно описао у тексту “Григорије Велики Инквизитор, Џугашвили СПЦ-а, Висарионович у политици: Не смије се ћутати о непочинствима Младена Јеврића Дурића, јер би ћутање о њима значило њихово одобравање”, у којем сам објавио и документе који свједоче о томе да ке Григорије, како би се докопао милиона, Цркве и црквену имовину стављао под хипотеке, како би добио велике кредите, које је стављао у свој џеп.

Избор новог патријарха СПЦ-а требало би да се одржи 18.02. и историјска срамота Цркве ће бити уколико се Григорије нађе у било каквом избору за ту позицију, посебно најужем; Срамота за СПЦ је већ сама чињениоца да је та криминална протува још увијек епископ и да није најурен из те вјерске институције и процесуиран за тешке криминалне радове.

Григорије мало наде полаже у то да ће постати Патријарх; Склонији је вјеровати да су његови дани одбројани под сводовима СПЦ-а. Управо због тога припрема резервни положај: Све више се окреће политици и, добро плаћен, покушава уздрмати Вучића. Григорије је, захваљујући незнању многих у Србији о његовом бројним непочинствима, успио да добије пажњу тамошњих медија, али то му неће много помоћи у његовим намјерама; Било политичким, било опстанку у СПЦ-у.

Додик би то требало да зна, али чврсте везе са Григоријем и нада да би уз његову помоћ, користећи га као борбеног овна, могао снажно уздрмати Вучића, (којег Додик, приватно, не подноси, али му се, готово свакодневно, додворава, како би искамчио помоћ Србије), и тако, на велика врата, поново ући у политички живот Србије.

Вучић је Додика свео на мјеру молиоца и не пушта га из те позиције, што је аутократи из РС неподношљиво и неприхватљиво, јер он сматра да би требало да одлучује (читај пљачка) и у Србији, као и у РС.

Да би се осветио Вучићу, Додик снажно подржава Гргорија у његовом политичким нападима на предсједника Србије, а потпуно се разголитио у тим намјерама, у интервјуу “Полиотици” (17.01.2021.), када је на “клопка-питање” – Kако коментарише наводне политичке амбиције владике Григорија, посебно с аспекта јер сте пријатељ и с њим и с Вучићем, одговорио: Ми не би требало да се петљамо и мијешамо у те политичке процесе, али ми често говоре да је владика Григорије најавио неку врсту својих политичких ангажмана, иако ја то нисам тако разумио. Али ако се одлучи за то, мислим да то неће бити добро”.

Додик је, дефакто, рекао да он након дугог низа Григоријевих полтичких порука и атака на врх Србије “није схватио да се он жели политички ангажовати”, што је ноторна лаж.

Додик јесте у огромном страху од Русије, али није баш толико заглупио да му није јасно шта чини Григорије; Осим што правда свог приватног владику-криминалца, Додик покушава поменутим лажима сакрити своју улогу у покушају рушења Вучића преко Григорија.  Још је рекао да “неће бити добро” ако се Григорије одлучи за политички ангажман, што није никакво подршка непетљању Цркве у државне послове, већ отворена пријетња Вучићу, иако је Додик покушао прикрити тај став.

Додик је, на овај начин, ушао у отворен судар са Вучићем, јер је свима јасно да он преко Григорија покушава да уздрма предсједника Србије и да се највећи Лицемјер унутар СПЦ-а не би одлучио на политичку авантуру без његове подршке..

Уз то, Додик је одувијек имао одличне везе и са Драганом Ђиласом и преко контаката са њим обећао је већ да ће спремити новчану подршку опозицији за беорадске изборе, који би требао да се одрже на прољеће 2022. године, заједно са предсједничким и парламентарним иизборима.

Додик зна да су за Вучића београдски избори најважнији, јер једино њих може да изгуби, па је одлучио да га покуша поразити на његовом терену и тако поново ојачати своју улогу у Србији..

Највечи парадокс удара Додика на Вучића јесте што ће он финансијски помоћи опозицију у Србији новцем који је Србија уплатила као помоћ Републици Српској.

Већ је показао такво лицемјерство, када је Влада РС “Из донаторских средстава одобрила 511.298 евра (милион марака) за финансирање пројекта “Завршетак Храма Светог Саве у Београду”

Десило се то 03.09.2020. године, а новац је дат из суме од 20 милиона евра које је Влада Србије донирала Влади Републике Српске, како би ентитет спасила банкрота.

Влада РС је, дефакто, новац Србије донирала за завршетак изградње Храма Светог Саве, чиме је показала до које мјере су бескрупулозни Додик и његови сљедбеници, да Цркву и односе са њом третирају одличним за политичке маркетиншке потезе, јер су ту донацију максимално покушали искористити у предизборне сврхе..

Григорије се није огласио о овом подлом и поквареном Додиковом акту.

 

Јасно је и зашто.

Слободан Васковић

slobodanvaskovic.blogspot.com/

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here