Никако се не смије ћутати о непочинствима Младена Јеврића Дурића, алијас владике Григорија, јер би ћутање о његовим непочинствима значило њихово одобравање.

Далеко је у Злу догурао Младен Јеврић Дурић, алијас Владика Григорије: Из села Планинице крај Вареша – до Најопакије, Најлицемјерније, по Живот опасне и сваком криминалу, злочиначким махинацијама и огавним манипулацијама, спремној индивидуи, која не бира средства како би се докопала позиција које гарантују Моћ и Новац!

Владика Григорије је већ годинама Велики Инквизитор, Џугашвили СПЦ-а и све чешће Висарионович политичких токова. Уз то је Први лицемјер, лицемјер над лицемјерима, који жели само двије ствари – Моћ и Новац. Није презао да за новац проћерда власништво Цркве, чак и Храмове стави под хипотеке.
Ту је он неприкосновен, без противкандидата; Суверено влада лицемјерима, а очито му је то мало, не доноси довољно ни моћи ни новца, потребног за његов раскалашни, нехришћански начин живота, па жели, не бирајући средства, да покуша постати или патријарх СПЦ-а или Предсједник Србије; Најрађе би обоје, па би тако имао неколико функција обједињених у себи.
На срећи Срба, СПЦ-а, Србије и сваког нормалног, Григорије ће остати само на челу колоне лицемјера и, искрено се надам, ускоро бити уклоњен из СПЦ-а; Самим тим ће остати и без протежирања у јавном животу, што тешко злоупотребљава као Владика.
Чини то већ деценију и по, било да му је владичански трон био у Требињу или, сада, Њемачкој; Непрестано тај ЗлоДух трује народ својим лажима, неистинама, малициозношћу и лицемјерством. И пљачка немилосрдно тај народ о чему сам, као и бројни други, исписао томове и све документовао.

При том, Григорије који се сада наводно бори против аутократије у Србији није ни једног тренутка одустао од подршке тиранији у РС; Односно, Узурпатору Милораду Додику, чији је производ; Није се успротивио никад безочној, бруталној и систематичној пљачки коју је починио Додиков антинародни Режим; Међу пљачкашима је и Григорије који није у вријеме свог епархијског служења у Требињу градио болнице умјесто цркви, већ је цркве стављао под хипотеке како би се докопао милиона KМ за личне хедонистичко-развратне потребе.

О томе сам изнио необориве доказе. Григорије је, стављајући Цркве под хипотеке, довео вјерујући народ у ситуацију да се у, кредиима заробљеним Храмовима, моли Банкама, а не Богу.

 

 

Опустошио је бројна предузећа из Херцеговине, остављајући хиљаде људи без посла и хљеба и није се ни осврнуо на њих; Његов презир према вјерујућем народу је константа, као што је константа и његово убјеђење да је народ слијеп и глух и да није видио, нити види, да је Дурић најобичнији сјецикеса, увијек у служби Великих Kриминалних кланова, а никако у Божијој служби.

Свети архијерејски сабор СПЦ именовао је 28. октобра 2015. године епископа Григорија за администратора упражњене Епархије дабробосанске са свим правима и дужностима епархијског архијереја.

Дотадашњи митрополит дабробосански Николај преминуо је 27. октобра 2015. године.
На тој позицији Јурић је остао до 24.05.2017., када је за митрополита дабробосанског именован владика Хризостом.

Григорије је имао намјеру да буде изабран за митроплита и да задржи под својом контролом и епархију захумско-херцеговачку, као и да растури епархију зворничко-тузланску и њен највећи дио придружи митрополији: Григорије је, такође, тражио да остале владике из БиХ буду подређене митрополиту, да му подносе финансијске извјештаје, а он би био једини који би имао директну везу са врхом СПЦ у Београду и Патријархом.

Био је то његов први нескривени покушај оснивања Босанске православне цркве, у којој би он био “Патријарх”!

Његове планове и захтјеве спријечила је снажна линија унутар СПЦ-а, коју је тада предводио епископ бачки Иринеј.

Патријарх Иринеј (који се упокојио 20.11.2020.) покушао је издејствовати да Григорије постане митрополит. Патријарх је то учинио по наговору Милорада Додика.

Састанак Додика и Иринеја трајао је тада готово два сата, потврдили су ми извори из Патријаршије.
Додик је рекао Иринеју да је веома битно да Григорије постане митрополит, јер то њему одговара “за одбрану интереса РС”.

Додик је обећао Иринеју обилну финансијску помоћ и нове донације СПЦ-у, уколико Григорије постане митрополит.

Већина епископа била је згрожена понашањем и Додика и Иринеја, што је и условило да не подрже ову политичкофинансијску операцију.

Међутим, у СПЦ-у знају и да је многе драгоцјене предмете који су припадали митрополији Григорије отуђио док је администрирао митрополијом.

Зато није ни постао митрополит већ је требао бити избачен; Нажалост није, већ је по казни, премјештен у Њемачку, гђе је устоличен 16.09.2018. године; Одатле му, без сумње, слиједи пут на депонију.

Из СПЦ-а није избачен већ те 2018., јер га је спасио управо његов главни шеф, Kум мафије којој припада, Милорад Додик који је затражио од тадашњег Патријарха Иринеја да поштеди Григорија.
Иринеј је, Бог да му душу ‘прости, имао велике “обавезе” према Додику и услишио му је “молитве”.

Григорије је, док је био епископ захумско-херцеговачки, уништио бројна предузећа, оставио хиљаде радника без посла, бјесомучно и инквизиторски прогонио своје критичаре, међу којима је и потписник ових редова.

Григорије ме је, са својом бандом, заробио 18. марта 2009. године у кући покојног Николе Секуловића, истинског демократе и вјерника, а када сам изведен под пратњом полиције, каменован сам; Јер је полиција по налогу Горана Зупца, тадашњег начелника ЦЈБ Требиње (сада ПУ), оставила мене и сина, који је са мном био у аутомобилу и радио као сниматељ, на пола пута, по договору са Великим Инквизитором.

У Kотезима, надомак Љубиња, оштрој кривини сачекали су нас Горан Дурић и Григоријев возач и засули камењем, све са намјером да изгубим контролу над возилом и сурвам се у провалију.

Григорије је наложио моје уклањање, у то никад нисам имао дилеме, а Зубац покушао да спроведе у ђело.

Срећом, није им пошло за руком да каменовањем убију сина и мене. Десило се то, јер се Григорију није допало моје извјештавање о његовим клриминалним радњама.

Додик је тада, наравно, подржао Григорија и јавно слагао да сам сам себи разбио аутомобил. Додик и сада, дванаест година након тих догађаја, покушава да ме заувијек уклони.

Одлуком Апелационог вијећа Суда БиХ, његов саучесник Горан Зубац, који је, иако тешки криминалац, напредовао до позиције директор Државне агенције за истраге и заштиту, правоснажно је осуђен на условну казну закона од годину дана. Зубац је проглашен кривим због несавјесног рада у служби, што се третира као кривично ђело 03.08.2015.

 

Горан Зубац је оптужен јер је одбио да ангажује посебну јединицу СИПА да би се спријечио напад и паљење зграде Предсједништва БиХ током протеста у Сарајеву 7. фебруара, 2014.

Наравно, МУП РС тада није учинио ништа, јер је Григорије превише учинио за њих – присиљавао је народ да СНСД-у даје гласове годинама, клео њихове противнике, неке чак избацио из СПЦ-а што је незапамћен чин унутар Цркве.

Те исте 2009. године, 07. априла, Григорије је инквизиторске методе примијенио на Николи Секуловићу и Блажи Стевовићу, које је изопштио из Цркве због, како је навео, “нецрквеног деловања”. То “нецрквено деловање”, уствари, била је критика Григоријевог криминалног деловања.

Велики духовни суд Светог синода поништио је, врло брзо, његове инквизиторске одлуке.

Никола Секуловић (1968.-2016.)

Григорије и даље води сурову хајку против свих људе из Требиња који су му се замјерили; Сви они који то желе, лако могу наћи огроман број саговорника у вези са овом темом, као и његове жртве, које су “пале” и “падају” као снопље под ударом корумпираних судова. Бар Григорије мисли да су пали, али људи настављају да се боре против њега, његових разбојничких поступака у Херцеговини, његових пљачки, изнова их обзнањујући и упорно доказујући да није ријеч ни окаквом владики, већ најобичнијем криминалцу који је позицију, што му је заиста тешком грешком СПЦ-а пала у крило, тешко злоупотријебио.

 

Григорије треба јавно да каже да ли је и даље бискуп или владика, а бискупом се сам назвао 24.01.2013. године у Дубровнику, током сусрета са дубровачким бискупом Матом Узинићем.

Самопрозвани бискуп Григорије и бискуп Узинић

У Дубровнику и Мостару је проћердао имовину СПЦ-а, која је била у њеном власништву стотинама година; Тако је поспјешио етничко чишћење Срба из та два Града.

О томе Григорије не збори, већ покушава богоугодно да жртвује, за почетак, још триста Срба које би он, како каже, нашао да се “жртвују за Србију”, што је ноторна лаж.

Гргорије би тих 300 људи принио на олтар својих болесних мегаломанских жеља.

“Ако нешто могу да учиним за мој народ и ако то народ очекује, ја желим да скупим 30, ако је могуће и 300 људи, између 30 и 60 година, који су спремни да се жртвују за Србију”, рекао је Григорије 06.01. 2021. године.

Није поменуо да ће се он жртвовати. Није му то ни пало на ум, а то Отјеловљење Зла спремно је жртвовати и 3.000 и 30.000 и 3.000.000 Срба само да би остварио своје науме којих је недостојан – постао или Патријарх или предсједник Србије.

 

Није Григорије никакав Спартанац, већ најобичнија Хуља. Питање за Хуљу гласи: Зашто, док је био епарх херцеговачки, није нашао 300 људи (а било их је и више) и промијенио Режим у Републици Српској, умјесто што је сваком од тих триста покушао да скине главу; Нажалост, некима је и успио. А епископ је у Херцеговини био током дванаест година Додикове сурове владавине ( од 2006.-2018.) и никада ниједну једину ријеч није изговорио против уништења српског народа од злог Режима који их држи као робље и довео је народ на руб биолошког опстанка у БиХ.

Григорије треба у затвор, на дугогодишњу робију, а не да и даље буде владика. СПЦ је спора, али и ефикасна, када то хоће; Надати се да ће нови Патријарх испунити један од најважнијих задатака – расколника Григорија, ту психотичну незајажљиву индивидуу удаљити из окриља Цркве; То је најмање што би требао учинити!

И за крај – коју Kовид болницу је то Григорије посјетио, којег обољелог од Цовид-19 је обишао и пружио му утјеху?! Ниједну и ником!!!

 

 

Слободан Васковић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here