Мајн кампф Адолфа Хитлера, у Индији је могуће купити на сваком ћошку, преведену на многе индијске језике. Ко чита ту књигу и зашто је Мајн кампф постао такав хит?
Студенткиња: Хитлер је одличан тип!

Студент: „Али, не у позитивном смислу.“

Студенткиња: „Да, али би свако требало да се интересује за Хитлера.“

Овај разговор је забележен на пијаци у Њу Делхију, у којем једна студенткиња хвали диктатора Адолфа Хитлера. Студенти су већ све чули о Хитлеровој књизи Мајн кампф (Моја борба), а неки су је заиста и прочитали, као на пример 17-годишња Анања: „Мислим да је веома информативно читати причу из његове перспективе. Сви говоре против њега, а ја сам хтела да прочитам оно што је он имао да каже.“

Хитлер је био бунтовник, каже власник књижаре Ануј Бахри. Због тога књигу код њега купују махом млади. Мајн кампф је преведен на многе индијске језике. Бахри у својој књижари има у понуди два издања на енглеском.

Ануј Бахри, човек седе браде и куштраве косе, увек изнова енергично објашњава, да би Немци коначно морали да схвате да Адолф Хитлер није био никакво чудовиште већ да је такође био човек. „Свеједно је да ли је он био добар или лош, да ли у књизи има расизма или фашизма. Потпуно је свеједно. Ова књига се једноставно мора прочитати како би се схватио тај човек.“

Међутим, у Немачкој је то незамисливо. У послератној Немачкој је до 1. јануара ове године било кажњиво штампати ову књигу.

Индија никада није имала холокауст

У Индији те забране није било. Тамо се сударају два потпуно супротна света, објашњава професор историје Анирут Десфанде, експерт за националсоцијализам. „Индија никада није имала холокауст, као Европљани и Немци. Индијско разумевање окупације, војске, рата је другачије. Ми смо били веома далеко од тог рата. Индијцима то није толико блиско и имају другачију перспективу од Европљана.“ То све је било давно и десило се негде далеко – кажу многи студенти у Њу Делхију.

Пре неколико година, једна продавница одеће је изазвала бурне реакције иностране штампе. Наиме, власник је продавницу назвао ‘Хитлер’, а тачка на и је био кукасти крст. Но, човек је радњи дао име у сећање на свог стрица кога су звали Хитлер јер је био ауторитаран. А то је црта карактера која је симпатична многим Индијцима.

Студент информатике Аман одушевљен је Хитлеровим стилом владавине. Он се диви његовој војној моћи, која је чак и Британцима, некадашњој колонијалној сили, уливала страх у кости. „Хитлер је био добар човек“, каже Аман и додаје: „У Индији влада ради само за себе, корупције има на сваком ћошку. Хитлер је био једини који је могао да води земљу како треба. Нико није могао да му се супротстави.“

Мајн кампф се може купити свуда, у свакој књижари, јер се последњих година добро продаје. И електорнска верзија ће убрзо постати бестселер. Социолошкиња Џоја Гуђарал читала је пре 50 година књигу и на немачком и на енглеском.

„Ужасно је било читати ту књигу. Хитлер је био необразован, књига је тако лоше написана.“

77-годишњој социолошкињи бриге задаје то што се књига чита из идеолошких разлога а не са политичког или научног становишта. „Популизам и фашизам напредују. Ово нису добра времена за људе који мисле својом главом!“

Жеља за јаким вођом

И управо млади људи Индију виде као земљу у којој нема дисциплине и у којој све тоне у хаос. Индијци живе у највећој демократији света, и управо њом су разочарани, каже професор историје Десфанде. Ту долази још и то да многи Индијци имају романтичну-невину слику о Хитлеру. Многи не знају много о њему јер се немачка историја не учи довољно у школама и на факултетима. Осим тога у Индији има много десничара који веома поштују њега и његову идеологију.

И студенти економије често читају Мајн кампф, причу о једном човеку који је са самог друштвеног дна дошао на власт. Образовани људи не посматрају фашизам и националсоцијализам само као расистичке идеологије већ и као успешни модел, који је добра алтернатива економским реформама комунизма и либерализма, каже Коско, студент економије. „Немачка је после Првог светског рата била на самом дну, привреда нестабилна и било је много несигурности. Многи желе да знају како је један вођа препородио такву привреду.“

Но, иако је Мајн кампф бестселер у Индији свакако има и оних који не гаје симпатије према његовој идеологији. „Ми смо Ганди а не Хитлер!“ – каже Мухамед студент историје. Али, жеља за јаким вођом који би препородио индијску привреду постоји у сваком слоју друштва ове највеће деморкатијуе на свету са 1,2 милијараде становника.

Извор: DW

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here