Није имао милости.

Активист Игор Премужић написао је статус који је постао хит у Србији, а у којем у прилично негативном тону пише о акцији Олуја.

У наставку у целости преносимо статус Игора Премужића о Олуји, а који је изазвао одушевљење у Србији (због аутентичности остао је текст на хрватском језику):

„Олуја, Дан домовинске захвалности. Велики је то дан за Хрватицу и Хрвата. Набрајати све чињенице о том ратном потхвату нема смисла, то раде плавопрси. О посљедицама те операције нитко не говори, барем не они који би то требали чинити. Ако сједнете у аутомобил И провезете се подручјем бивше „Крајине“ виђет ћете сав бесмисао и лудило рата. Подручје је то које је празно, опустошено. Тамо нема људи, то су десеци и десеци потпуно празних километара, шикара и зараслих поља. Некадашње куће, које су након и тијеком Олује спаљене, више се и не виде. Трава и раслиње се побринуло да сакрије срамоту мржње.

„Никада више тамо неће бити никога“

Заправо се Олуја водила како би данас тај „ослобођени“ простор зјапио празан, како тамо не би било никога. Сабласне ливаде, зарасле шуме и пустош призор је који превладава. Никада више тамо нити неће икога бити, осим ако на њега не населимо избјеглице с Блиског истока. Људи су отишли, не враћају се, а онима који имају довољно пустоловна духа да се покушају вратити славна бирокрација Хрватске то учини немогућим. Понеком сретнику који се и провуче кроз папире шалтеруше локално становништво врло брзо претвори живот у пакао те се пустолов – чисто из здравствених разлога – брзо врати од куда је и стигао.

Застрашујући призори ратом опустошеног подручја имају и господарску димензију. Некада су на девастираном и опустошеном подручју живјели и радили људи који су производили здраву и приступачну храну. Храну која је стизала на наше столове, окретала се по ражњевима и цврљила на роштиљ-плочама диљем обале и унутрашњости. Никоме тада није падало на памет наручивати јањетину од Румуња или из Бугарске увозити паприку и рајчицу.

Људи тог краја су радили, бринули за себе, а неке новчиће и доносили у касицу прасицу. Када је почела Олуја људи су отишли, поучени искуством знали су што их чека ако остану. Они који су послушали позив „врховника“ завршили су пререзаних вратова и раскољених глава, а да починитељи никада нису пронађени нити осуђени. Вариводе, Гошићи и остала мјеста свједочили су клањима цијелих обитељи које су остали на својему јер нису виђели разлога страху. Нису никоме учинили зла, нити су зла очекивали.

Они који су све то зло и приредили давно су отишли, а око свега се прије тога телефоном договорили с нашим хрватским творитељима зла. Сада сви ми заједно уживамо у плодовима договорног зла с циљем богаћења шаке плавопрсих бандита с једне и друге стране.

Можда се једног дана и врате неки људи, заједно с нама сједну на клупу, под дрво…можда једног дана. Ових дана сигурно не“, написао је Премужић.

Еспресо

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here