Др Миро Kовач, шеф хрватске дипломатије, поручио је да би било нормално да сада, након отварања поглавља 23 и 24 покрене истрагу о томе ко је наредио да се убије председник Фрањо Туђман
Др Миро Kовач, шеф хрватске дипломатије, у интервјуу за Јутарњи.хр је рекао да су последњи дани, везани за отварање поглавља 23 и 24 били бурни. До последњег тренутка се није знало да ли ће Хрватска дати “зелено светло” Србији, али и да је Србији постављен услов, да се покрене истрага о ракетирању Банских двора, када су пилоти ЈНА имали задатак да убију председника Фрању Туђмана.
Преговори су на крају отворени, а на Зрињевцу су изузетно задовољни што су сви хрватски захтеви прихваћени, што обавезује Србију да их испуни уколико жели да уђе у Европску унију.
Kовач се запитао да ли је Београд покренуо истрагу о ракетирању Банских двора, када су пилоти из авиона ЈНА имали задатак да потпуно униште политичко водство Хрватске и да убију председника Фрању Туђмана. Сам Туђман, који је био у друштву Стипе Месића, тадашњег председника председништва СФРЈ и председника Савезног извршног вијећа Анте Марковића, чудом је избегао атентат, а кривци, пре свега они који су смислили, организовали и наредили тај напад, никада нису одговарали.
– Било би нормално да Београд покрене истрагу, зар не? – упитао је др Kовач.
На питање када ће почети рад комисије која ће пратити да ли Србија испуњава обавезе након отварања поглавља 23 и 24, др Kовач каже да је конститутивна седница следеће недеље, као и да су објављена имена свих министра који су чланови комисије, а позваће се и неке стручне особе.
– Циљ рада комисије је мониторинг извршења обавеза које Србија има откако су отворени преговори у тим поглављима. Већ следеће недеље ћемо позвати Владу Србије да почне да примењује обавезе – казао је он.
Kомисија ће се састајати четири пута годишње, а напредак Србије ће се оцењивати сваких шест месеци. Утврђиваће се шта је Србија направила у поглављима 23 и 24, и да ли извршава обавезе.
– Јасно је да ће та комисија посебно мотрити ша Србија чини на измени закона о ратним злочинима који има надлежност и за Хрватску, Босну и Херцеговину и друге земље бивше Југославије – поручује др Kовач.
Шеф хрватске дипломатије је потврдио да се од Србије у измени закона тражи да се укине надлежност закона над хрватским грађанима.
– Србија мора да га суспендује и коначно укине. Мораће такође да омогући и жртвама рата да остваре своја права, а то укључује и одштету. Исто тако, Србија се обавезала да заједно са Хрватском трага за несталим и посмртним остацима убијених жртава у рату. Мораће и у потпуности да сарађује са Хашким судом, осигура мањинска права на начин да Хрвати имају гарантованог представника у парламенту. Све је јасно написано. Србија ће морати све то да испуни ако жели напредовати према ЕУ. Ако Србија не буде извршавала обавезе, неће моћи ући у ЕУ.
На питање новинара да ли др Kовач очекује да ће српска страна покренути и неке истраге о којима се до сада није говорило, шеф хрватске дипломатије каже:
– Уместо скандалозног најављивања истраге против хрватских бранитеља, питамо се зашто Србија, рецимо, не процесуира оне који су одговорни за ракетирање Банских двора и за покушај атентата на хрватско државно вођство и председника Фрању Туђмана 7. октобра 1991. године?
Иако је било жестоких реакција бранитеља који су тражили да се отварање поглавља одложи, др Миро Kовач сматра да Влада хрватске бранитеље и њихова удружења у потпуности разуме, као и да је њихова забринутост оправдана.
– Посебно након прошлонедељне изјаве тужитеља за ратне злочине у Србији, господина Милана Петровића, о томе да се врше неке истражне радње везане за хрватске држављане, конкретно за хрватске бранитеље за наводне ратне злочине који су почињени на хрватској територији. То је за нас апсолутно неприхватљиво. Поручујемо властима у Србији да престану да манипулишу и малтретирају хрватску јавност. То уноси немир међу наше бранитеље и уједно наноси штету односима између Хрватске и Србије.
Уместо оваквих изјава, Хрватска од наше земље тражи да Србија “прионе на посао” и почне да извршава своје обавезе на темељу отварања поглавља 23 и 24, а хрватској јавности, посебно хрватским бранитељима, поручују да је ова хрватска Влада учинила све што је могла, јер сада први пут имају механизам који је европски и који омогућује да Србија примени све оно што се од ње тражи.
– Сада је све на Србији, а Хрватска ће да надзире њено испуњавање обавеза. Не буде ли их Србија испунила, сама ће себе блокирати – јасан је др Миро Kовач, али и додаје:
– Запрепашћен сам безборазлуком бивше владе и садашње опозиције, посебно СДП-а. Ту најпре мислим на њиховог бившег министра правосуђа и бившег заменика министарке Пусић. Ми смо затекли нулу, није било ничег. Сада говоре: “требало је направити ово или оно”. Ништа нису направили. Kада су Немачка и Велика Британија блокирале Србију са ЕУ, јер су тражиле претходно уређење односа између Београда и Приштине, Хрватска је могла заједно с њима да тражи измену српског закона о ратним злочинима. Али, није! Није ни убацила у мерила за отварање поглавља 23 и 24 све оно што смо ми сада накнадно успели да угурамо као прелазна решења. Ова Влада је исправила њихове пропусте.
Kада је реч о томе како ће отварање поглавља 23 и 24 утицати на будуће односе са Србијом, Kовач истиче да Хрватска жели стабилне и партнерске односе са нашом земљом. Хрватска је за политику чистих рачуна и, како каже, то је једини поштени приступ. Не пристају на политику бајку или неког “романтизма”, а камоли претњи. Желе чисте рачуне и здраве темеље.
Годишњица Олује изазива различите реакције у Србији, а Kовач позива српске власти да покажу поштовање према жртвама рата у Хрватској и хрватским бранитељима, и да не провоцирају као што је то био случај претходних година.
– Очекујемо од господина Вучића и његове владе цивилизован и добросуседски приступ. Треба подсетити да је Олуја била акција Хрватске војске и хрватске полиције за ослобађање хрватске територије. Хрватске снаге нису ратовале у Србији, а српске снаге јесу у Хрватској. То увек треба имати на уму. Само на таквој основи могу да се граде здрави међудржавни односи у европском духу, налик онима између Француске и Немачке.
Телеграф
