Према сведочанству које је у својим мемоарима оставио прота Матеја Ненадовић, он је још у мају 1804. године, пре поласка са Карађорђем у Београд, сачинио један краћи зборник правила који је у његовом одсуству требало примењивати у Ваљевској нахији.⁣⁣

„Сад требало је народу суд оставити. Ја сам имао кормчију и читао законе Јустинијанове и Мојсеову строгост над Јеврејима и испишем неколико параграфа из кормчије. Од који’ побројаћу неке:⁣⁣

  • Ко би убио човека, да се убије и на коло метне. ⁣⁣
  • Ко отме девојку силом, тај женик, кум и стари сват шибу да трче, а други штапови да се каштигују. ⁣⁣
  • Ко украде јагње, прасе, коња или вола, тај да плати двоје и да се каштигује штаповима. ⁣⁣
  • Ко утече из војске без допуштења, да трчи шибу. ⁣⁣
  • Са страже који побегне, да се стреља.⁣⁣
  • Који се криво закуне и криво осведочи, тај ону сву штету за коју је сведочио, да плати, штаповима да се каштигује, и да му се никада више ништа не верује, и да се за свагда лажом проглаша. ⁣⁣
  • Кад се сваде и псују, који се превати за оружје, као пола убиства, да трчи шибу, итд. 14, 15 ли пунктова.“⁣⁣

Наведени пасус јасно истиче да је и почетком 19. столећа, после вишевековног ропства под Турцима, у српском народу и даље живело сећање на српско право из времена Немањића и да је оно по потреби, у одсуству других правних правила, примењивано у пракси.

Принцип

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here