Уочи доношења резолуције о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини УН, сви заступници овог документа на све стране су понављали како се терет тог наводног злочина не може приписати колективно целом српском народу. Међутим, убрзо након доношења резолуције, имали смо прилику да са различитих страна, од истих заступника, ипак чујемо тезу о колективној кривици српског народа.
Један од првих био је Динко Грухоњић који је на промоцији књиге Драгана Бурсаћа у Дубровнику изјавио да геноцид не би био могућ без масовног ћутања обичних грађана и на тај начин ипак нам дао до знања да кривица може бити и колективна, нарочито ако су Срби у питању.
Професор на Физичком факултету Универзитета у Београду и бивши државни службеник Иван Виденовић који тврди да је Република Српска геноцидна држава овај пут је такође додао своју тезу наративу о колективној српској кривици.
Овај пут, Виденовић је рат у Југославији упоредио са оним у Украјини.
– Зашто је западно јавни мњење стало на страну Словеније, Хрватске, БиХ, па управо зато што је све изгледало онако као данас у Украјини. Дакле, ви измислите проблем, ви кренете да штитите своје преко границе под геслом да је заштита свог народа и онда заправо освајате туђе територије. Закономерно је концепт заштите свог народа ван граница своје земље пут Хителара, Милошевића и Путина и закономерно се завршава у злочинима против човечности и геноциду и закономерно доводи до срамоте над народом у чије име је тај злочин и геноцид почињен. То је срамота коју ми и данас осећамо на свом образу – рекао је Виденовић.
Како је навео, српско друштво је затровано сопственом пропагандом, а заправо пати од поремећаја кошмара разрушеног Вуковара, опсаде Сарајева, бомбардовања Дубровника, геноцида у Сребреници и покоља у целој источној Босни.
Политика
