Директорка Етнографског музеја на мети критика и због ситуације у Манаковој кући. По идеји Менковићеве качкаваљ и кобасице у етно-дућану без санитарних услова

СИР није издржао. Пеглана кобасица одолева, ракија и вина се још добро држе. А докле ће, не зна се.

Такво је стање у етно-дућану Манакове куће у Београду, саставном делу Етнографског музеја. Овај дућан походила је недавно ветеринарска инспекција и установила да је пиротски качкаваљ покварен. У записнику не стоји да су инспектори пажњу посветили и кобасаци, лозовачи и „чувеном српском“ вину из Фоче.
Одакле уопште идеја да се у националној кући културе, својеврсном музеју, једном од најстаријих здања у Београду, отвори „продавница за бели мрс, мезе и капљицу“, поготово што ова понуда не може да конкурише оној на оближњој пијаци на Зеленом венцу.

Идеја је потекла од Мирјане Менковић, директора Етнографског музеја, тврде запослени, како би Манакова кућа и на овај начин приходовала. Али од тог прихода готово да није било ништа. Напротив, сада је направљена штета, јер се покварио сир, што је задало велику главобољу кустосима.

Директорка им је наложила да се писмено изјасне, и то не заједнички, него сваки кустос понаособ, и образложе зашто из дућана нису уклонили буђави качкаваљ и донели га у зграду Етнографског музеја у Београду?! Од кустоса се тражи да одговоре „на који начин су подносиоци пријаве ветеринарској инспекцији приметили да је качкаваљ покварен, с обзиром да је према одлуци послодавца качкаваљ уклоњен из витрина за продају“… И коначно, директорка Менковић пита кустосе: „На који начин је ветеринарска инспекција дошла у посед качкаваља?“ Она тражи да јој кустоси одговоре, односно да наложени извештај доставе ургентно „најкасније истог дана по пријему налога“.

Запослени су истог дана одговорили. Објаснили су да се нису школовали да чувају и продају кобасице и сир, или да поправљају фрижидере, већ да брину о културном наслеђу. Такође су навели да су тражили да им се каже ко је одговоран за сиреве, ко их је послао, ко их је примио, и ко је купио неадекватан фрижидер намењен само за одлагање вина, а никако млечних производа. При том, закон је изричит: У музеју, није дозвољено гајење биљака, уношење хране због мишоликих глодара.

Ово није прво чудо са Манаковом кућом. Клупко проблема је почело да се одмотава још током започетих радова на обнови. Тада је откривено да скупа обнова није ни била нужна, јер је овај храм културе био у сасвим добром стању. Коме је то било потребно, можда ће открити нека друга инспекција, попут ове ветеринарске, која је открила буђав сир, али и противзаконити етно-дућан са белим мрсом.

Запослени су се, такође, пожалили да многи експонати из збирке Христифора Црниловића недостају. После реконструкције нису враћени у Манакову кућу, а они не могу да за овим вредностима трагају, јер морају да брину о сиру, ракији и кобасицама.

СВАДБА ПРЕВРШИЛА МЕРУ

ОВО је само једна од афера које испливавају из Етнографског музеја и његових огранака. Запослени упозоравају да је дара превршила меру још када је, не тако давно, обелодањено да је директорка Менковић у здању музеја, међу експонатима посвећеним Великом рату, дозволила сину и његовим сватовима да део свадбеног весеља проведу у овој кући од националног значаја. Запослени донекле и губе стрпљење очекујући одговор од Управног одбора Музеја и надлежног министарства које, по обичају, бежи од одговорности.

Извор: Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here