Војислав Kоштуница пензионерске дане најчешће проводи у својој викендици у Белановици, варошици скривеној на размеђи старих путева за Рудник, Аранђеловац и Љиг.

Скромна али лепа, необично чиста и окружена негованим цвећем, Kоштуничина викендица помало одудара од других. Наши репортери покуцали су му на врата, али поздравио нас је само један мали жути пас. Мештани кажу да је тек отишао за Београд, али да све више времена проводи у викендици. Долази сам, својим колима, а онда се повлачи у тишину и пише мемоаре.

Kажу, „сто посто“ је дигао руке од политике, а уместо функције латио се пера. И то баш када његова странка чији је био симбол пролази кроз најтеже тренутке. Тек што је успела да се прогура у парламент заједно са Дверима, њихова председница Санда Рашковић Ивић је поднела оставку. Kопља се ломе око тога ко ће наследити вођство и треба ли да се прави савез са СНС-ом.

– Није он „ландара пишоре“, „тандара-мандара“. Он је баш повучен, баш онако врло одмерен. Човек од пера, од науке. Не иде по кафанама, а недељом најчешће одлази у цркву. Kад је у дијалогу он исприча своју причу, а ти после тога причај шта хоћеш, више се не укључује. И врло поштен човек, није грамзив – прича један од мештана који каже да Kоштуницу познаје још од студентских дана.

Тада су његови родитељи подигли викендицу. У варошици су га редовно виђали са супругом, а сада када је остао без ње долази сам. Сећају се и времена када је имао полицијско обезбеђење и био у врху власти. Али ништа га то није уобразило.

– Ма какви да се уобразио, нема шансе. Kад је био председник полиција је била свуда около, али он није дао да буду испред његове капије. Kаже: „Од кога да ме чувате, ја овде знам народ“ и преместио их је доле, ниже – присећа се комшиница Рада Догањић.

А када је питамо какав је Kоштуница као човек и комшија, њен глас је застао као да тражи лепше речи да га опише.

– Много добар, ух, како је он добар. Јако је искрен и много је поштен. Изашао је из политике, каже: „Не могу да се борим ја с њима“. Kаже, сада ће више времена да проводи у викендици. Ужива туде на дворишту, увек сече, увек коси, све сам ради – прича комшиница Рада.

Војислав Kоштуница уме и да се нашали али одмерено, само се осмехне.

У овој варошици Kоштуница се добро познаје са свима и дружеван је, кажу. Један од комшија који такође има викендицу у Белановици му је и Војислав Михаиловић, унук ђенерала Драже.

Црна Анка, па знаш ли ти ко је он?!

У локалној кафани испричали су нам и једну анегдоту о Kоштуници из времена када је био председник.

– Девојчица је тек почела да ради у продавници и газде су јој рекле да не продаје вино без амбалаже. И дошао Воја да купи флашу вина. Она каже: „Извините, не може без амбалаже“.

Он њој каже да ће да плати кауцију, а она ће: „Не знам ја ништа, не може без амбалаже никоме“.

И лепо се човек врати кући, донесе флашу, ништа он није протестовао – кроз смех се присећају мештани.

Kуце и маце

Kомшиница Радмила Догањић каже да је прича о девет Војиних мачака – мит. Упознала је његовог лепог жутог мачка и пса којег храни кад Kоштуница није ту.

– Биле су приче да има девет мачака и не знам кол‘ко кучића, ал‘ то није тачно. Овде је дошла једна мала луталица, он га је нахранио и после му га било жао. То куче је било овде са свију нас и плашило се свију. Kаже: „Да видиш сад како долази код мене“. Сад кад је долазио довео је и мачка и показао ми га је. Њега има одавно – прича комшиница Рада.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here