Foto: Printskrin Nacionalist

Да ли је премијер Kривокапић у досадашњем трајању мандата оправдао очекивања народа, те у којој мјери „западне амбасаде“ креирају политички живот у Црној Гори, ИН4С реноси разговар са политичким аналитичарима Луком Радоњићем и Владимиром Добросављевићем
Одлука премијера Kривокапића да покрене поступак за смену министра правде, мањинских и људских права Владимира Лепосавића због изјаве о Сребреници, узбуркала је црногорску и регионалну јавност, док је политички живот у Црној Гори довела до тачке усијања.

Подсетимо, своју одлуку Kривокапић је образложио на крајње несхватљив начин, истичући да су министру Лепосавићу „прогледали кроз прсте“ по питању иступа у вези Закона о амнестији и околностима око усвајања тужилачких закона, те да је изјавом којом „релативизује“ злочин у Сребреници „долио уље на ватру“.

Имајући у виду јучерашња саопштења највећих конституената актуелне парламентарне већине – ДФ-а и Демократа, премијер ће морати за реализацију овог опасног политичког наума да тражи подршку од посланика бившег режима и, за смену министра Владимира Лепосавића, увијек расположене УРА-е.

Упркос категоричном одбијању премијера Kривокапића да иза овакве одлуке стоје притисци страних центара моћи, који се рефлектују преко одређених политичких, медијских и НВО кругова, питање степена утицаја које стиже са ових адреса на прву транзициону црногорску Владу, представља нешто о чему се увелико полемише у јавности.

Садржај јучерашњег ванредног обраћања јавности премијера Kривокапића, према аналитичару Луки Радоњићу, указује нам, како је рекао, на два велика проблема који оптерећују постдпс-овску Црну Гору, а у оба случаја директно се тичу наслеђа Ђукановићеве владавине.

Прво, најављена смена министра правде резултат је притиска опозиције (ДПС, СДП, екстремисти из тзв. Kомитског покрета) који су и отворили питање Сребренице на седници Скупштине Црне Горе посвећеној посланичким питањима. Прихватајући иницијативу агресивне политичке мањине која је на изборима поражена, премијер Kривокапић директно је поткопао изборну вољу народа и окренуо се против човека којег је прије три месеца предложио за овај ресор. И то баш против министра који је директно учествовао у конципирању измена и допуна закона о слободи вероисповести. На тај начин, Kривокапић улази у зону делегитимисања сопствене позиције, јер на њој није изабран као представник оних чије иницијативе данас уважава, већ демократских снага на чијим изборним листама је биран. Друго, нема сумње да су иницијативе за смену министра правде, осокољене након твита амбасаде САД. На овај начин, отвореније и директније него икада, амбасада САД се умешала у унутрашње питање Црне Горе, не показујући чак ни основни сензибилитет према њеном суверенитету.

Дакле, нису се потрудили ни да сакрију то у какве дипломатске обланде, већ саопштили став који има призвук директиве. То је израз туторског, колонијалног односа, то је одређивање у односу на Црну Гору као протекторат. Ипак, основни проблем није у ставовима амбасаде САД, колико у инфериорном односу одређених званичника Црне Горе према таквом понашању страних званичника. Наше друштво тежи ка томе да систем уреди по узору на западне демократије, а не да буде полигон за политичке игре режима одређених западних држава – изјавио је Радоњић за ИН4С.

Он сматра да, ако би се о једној кући, питао гост у њој, а не домаћин, тада би се здраворазумска јавност у свакој цивилизованој земљи са разлогом запитала „чија је то кућа?“ истиче Радоњић.

Доминантан део парламентарне већине је показао да нема дилему у вези са одговором на ово питање, а чини се да је тако и са већином народа у Црној Гори. Они који заговарају смену министра правде, бране интересе других држава, док они који су против, у овом случају бране суверенитет Црне Горе – закључио је Лука Радоњић у изјави за Ин4с.

Политички аналитичар Владимир Добросављевић истакао је да се Здравко Kривокапић показао као слаб премијер, без визије, става и одлучности, уз све то и поводљив, а то је нешто што, како каже Добросављевић, скупштинска већина не би смела предуго да толерише, јер је она добила недвосмислену подршку грађана ЦГ да мењају земљу и систем, а не да од јавног интереса прави полигон где се неко учи основним стварима у политици, без обзира на амбиције њега и његових скривених ментора.

За успешно бављење политиком, неопходне су потпуно другачије вештине, знања и социјална интелигенција, од оних способности које имају врхунски научни радници, уметници или спортисти. Ову хипотезу, на свом непосредном искуству, управо ових дана и месеци принуђени су да спознају, грађани ЦГ. За премијера прве транзиционе Владе, изабран је универзитетски професор Здравко Kривокапић, за кога важи да је изузетно стручан у области којом се директно бави. И ако непознат широј јавности, ни ти истакнут по неком свом друштвеном ангажману, под још увек неразјашњеним околностима, добио је прилику да буде први на листи коалиције која је постала водећа снага владајуће већине у парламенту, а затим и председник Владе, која је по његовој жељи, уместо снажних демократских и реформских капацитета неопходних за демонтажу хибридног система који је за собом оставио ДПС, титулисала себе као ’’експертску’’ – поручује Добросављевић, наводећи неколицину примера, попут Марадоне, Љосе, Слободана Јовановића, Kисинџера и Никсона, у чијим су каријерама постојали велики јазови у квалитету између првобитне професије и оне која је уследила потом.

Добросављевић сматра да су резултати актуелне Владе након четири месеца трајања испуњени бројним мањкавостима. Влада је, сматра он, оставила времена остацима старог режима да регрупишу своје снаге, очувају финансијске канале, репозиционирају кадрове унутар државне управе и спрече ерозију рејтинга.

С друге стране, наводи Добросављевић, нетранспарентно задуживање настављено по моделу претходних власти, незаинтересованост да се уреде јавне финансије, минорна законодавна активност, несналажљивост у међународним односима, одсуство амбиције да се демонтирају структуре и кадрови који опструирају нормално функционисање државе, поводљивост према утицају неформалних центара моћи, само су неки од атрибута Kривокапићевог мандата.

Пошто о политици врло мало зна, усвојио је као репрезентативни модел функционисања, само оне карактеристике са негативним стереотипима, које владају о политичарима. Једна од њих је и сервилност према службеницима утицајних амбасада на овим просторима. Таква пракса и манири понашања су не само недостојанствени за легитимног и легално изабраног представника грађана своје земље, већ су и понижавајући за дипломатске стандарде. Kакви год били интереси или колико год била претећа њихова моћ, са представницима великих сила се разговар са дигнитетом, али и уз дозу самопоштовања, јер је само једна опција гора од супротстављања њиховој вољи, а то је презир према саговорнику који не држи до себе и интереса своје земље, већ покушава да им се лично допадне – саопштио је Добросављевић у изјави за Ин4с, закључујући на крају да је Лепосавић недвосмислено осудио почињени злочин и показао емапатију према свим жртвама, њиховим сродницима, као и према читавој етничкој заједници којој су настрадали припадали.

Ипак, злоупотреба оваквог тешког историјског наслеђа је искоришћена у дневнополитичке сврхе, као још једно средство притиска на и овако слабу Владу, што је резултирало премијеровом инцијативом – додао је он.

ИЗВОР informer

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here