1. Како видите развој ситуације након избора у Америци?

Последњи председнички избори у Сједињеним Државама били су без преседана. Питање није само политичка поларизација, већ и потешкоће у унапред предвиђању резултата и последица. То је због нефункционалности америчког политичког система, који утиче на друштво ове земље у целини. Иако многи кажу да је Џо Биден победио и почео да формира свој тим, званични резултати избора тек треба да буду објављени. 17 држава поднело је тужбе на Врховном суду, где су већина републиканци. Због тога морате сачекати док се не заврше сви правни поступци. Истовремено, не мислим да ће се политичка конфронтација развити у грађански рат, како многи у Русији верују. Политичку елиту ( establishment)  у САД ово не занима и наћи ће начин да контролишу и даве протеста ако до њих дође.

  1. Да ли ће феномен Трамп имати друго полувреме или је то само инцидент америчке политике?

Чак и ако Трамп оде, трампизам ће остати, јер је постао елемент америчке демократије. Трамп је показао да се то може, па ће и други следити његов пример.

  1. Доласком Бајдена, можемо ли очекивати понављање хистеричне антируске политике САД и ЕУ?

Политика САД према Русији под управом Бајдена вероватно неће бити боља. Санкције неће бити укинуте. Притисак ће се наставити. Можда ће се тон и методе променити, али циљеви Вашингтона биће исти. Поред тога, Сједињене Државе су забринуте због све веће моћи Кине. Под Обамом су покушавали да преговарају са Пекингом, док су Сједињене Државе желеле да придобију Русију против Кине. Мислим да ће се ови покушаји наставити. Не смемо заборавити мешање демократа у послове Блиског Истока и Северне Африке. Стога је притисак Стејт департмента у политичком исламу поново могућ, и то не само у овом региону, већ и на Балкану, Кавказу и Русији.

  1. Како видите положај Србије у Европи и њену везу са словенским земљама, посебно са Русијом?

Положај Србије је сада рањивији него раније. То је због укључивања Црне Горе и Македоније у НАТО, интереса ЕУ на Балкану. Приметни су сепаратистички процеси, укључујући и Војводину. Однос словенских земаља прилично је сложена и контроверзна тема. Хрватска и Србија су словенске земље, као и Украјина и Русија, али непријатељство (делимично изазвано споља) између представника ових земаља познато је далеко изван региона. Очигледно је да је за Србију важно да може да уравнотежи и примени прагматичан приступ околини. Русија је релативно далеко од Србије, без обзира на то, имамо прилично јаке везе у многим областима. Не видим разлог да ослабе, осим ако, наравно, не постоје намерне, планиране провокације.

  1. Пандемија коронавируса утицаће на глобалну економију. Какве геостратешке прогнозе очекујемо?

Највероватније 2021. неће бити такве рецесије као 2020. Сада се одвија геополитичка борба под слоганом медицинског национализма – чија је вакцина боља, с ким је боље сарађивати у овом правцу итд. Види се да Запад игра неискрену игру, покушавајући да монополизује тржишта других земаља и наметне своје производе сумњивог квалитета. При том, морамо схватити да са коронавирусом улазимо у нову епоху глобалних епидемија и политичких одлука повезаних с њима. Као и раније,  више неће бити. Чак и ако се коронавирус повуче, владе ће бити принуђене да размишљају о новим епидемијама и предузму одговарајуће мере.

 

  1. Рат у Карабаху- Ваш поглед на његов исход?

Завршетак конфликта, по мом мишљењу, је максимално позитиван. Азербејџан је задовољан повратком својих суверених територија. У Јерменији се појавило разумевање шта је стварна стратегија и ко треба да буде изабран за партнере. Русија је, присуством војних мировних снага, добила приступ Јужном Кавказу, директно на територију Азербејџана, који раније није имала.

 

  1. Да ли ће сукоб Москве и Цариграда због црквене јурисдикције над Украјином довести до поделе православља на два дела и какав ће, по вашем мишљењу, бити став СПЦ?

Ми већ видимо покушаје цепања Православља. То се види из понашања представника  Грчке, Кипарске и низа других цркава. У Украјини је спроведен чисто политички пројекат. А патријарх Вартоломеј кокетира са Ватиканом и то отворено. У СПЦ такође постоје проблеми везани са расколом и појавом Македонске цркве, као и са унутрашњим превирањима. Познато је да Запад такође покушава да утиче на одлуке унутар СПЦ. У односу на украјинске расколнике, поглавар СПЦ је претходно заузео исправан и достојан став. Надам се да ће се ова линија наставити.

 

  1. Да ли су значајним финансијским учешћем Русије у завршетку радова на храму Светог Саве у Београду Српска и Руска Црква формализовале свој православни савез?

Као Цркве, РПЦ и СПЦ су у литургијском молитвеном заједништву. Ово је важније од било каквог политичког савеза. А финансијска помоћ је брига државе Русије, чији представници схватају значај духовних и културних веза.

 

  1. Како видите положај Ирана у новим геостратешким позицијама у свету?

По мом мишљењу, притисак са Запада и санкције само су допринели јачању мултиполарног табора, гурнули Иран ка приближавању Русији и Кини и повећали сарадњу са Венецуелом. Иран је ојачао своје позиције у Ираку, Либији и Сирији, у Авганистану и Јемену. Стога ће, упркос лажним оптужбама америчког Стејт департмента и покушаја састављања антиииранске коалиције, улога Ирана само расти.

  1. У којој мери Кина представља економску, политичку и војну претњу за Америку, а колико за Русију и за кога представља већу претњу?

Кина и Русија су званично препознате као претња Сједињеним Државама у својим стратешким и одбрамбеним документима. Заједно са растом кинеске моћи и поновним обновљењем Русије, ове фобије у Вашингтону ће се само повећавати. Док се у самој Америци примјећује пад моћи.

Русија и Кина су сада у најбољим односима у односу на претходне историјске периоде. Поред тога, Кина схвата да ће у случају сукоба са Сједињеним Државама (на пример, због Тајвана) моћи да се ослони на Русију. Док и Русија Кину види као поузданог партнера у кризној ситуацији.

Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here