Екипа редакције „БСЦ Хаппy портала“ сазнала је нове детаље о несталој Београђанки, а извештавање на ову опипљиву тематику почива на валидним и провереним информацијама које ће довести до истинских спознаја, без претенциозних нагађања и мегаломанских идеја.
Паралишући – „мистериозни“ нестанак Београђанке Ане Волш (39) која годинама живи на Америчком „тлу“ са супругом Брајаном (48), окупира светску јавност од 1. јануара када јој се губи сваки траг. Сваким даном америчко тужилаштво прибавља нове доказе о овом немилом и потресном случају, а Брајан Волш је главни осумњичени за њено могуће убиство. Анин супруг је убрзо након њеног нестанка приведен услед ометања полицијске истраге, подигнута је оптужница, а он је потом завршио и пред судом – како би се изјаснио о оптужбама – да је на свиреп начин усмртио своју супругу.
По речима обавештајаца и надлежних органа следи трка времена између пороте, адвоката и тужилаца, али ће се епилог разарајуће ситуације ускоро сазнати.
Медији о овом случају неретко извештавају на веома „мегаломански“ и гротескни начин, а та чињеница незамисливо боли Анине најближе, нарочито мајку Миланку која иако „психички разорена“ на све начине покушава да остане „оптимистична и прибана“.
Екипа редакције „БСЦ Хаппy портала“ упутила се на адресу породице Љубичић у самом центру Београда, како би од Анине мајке чула праву истину!
Има истине у томе да се Анина деца неће одвајати, али да ли је то потпуна истина – не знам, још чекамо детаљну истрагу и званичне информације у вези са тим. Поруке које су доспеле у медије са Аном су валидне, истините. Нисам могла ништа да предосетим да ће се десити, сад се просто кајем што нисам отишла код ње у Америку. Али нисам могла да знам, нити да претпоставим, била сам код њих у кући у неколико наврата, једном приликом сам тамо боравила шеснаест месеци. Заиста ништа необично нисам уочила током тог периода, али баш ништа! Нисам приметила ни да је Брајан имао промене распложења или атипично понашање. Ана са мном није комуницирала свакодневно. Веома је могуће да није желела да се секирам. Немогуће је да замислим да се то десило што се наводи, тако нешто мој мозак не може да прихвати – рекла је Миланка у даху и наставила у истом маниру, веома фокусирано и концизно:
Неретко се јављала из аутомобила када је ишла на посао, кратке су биле поруке, ништа нисам могла да помислим, нити посумњам да се дешава чудно. Ово су само моје претпоставке. Током комуникације са ћерком нисам приметила ништа необично, нити нешто што би ме навело на помисао да може било шта непредвиђено да се догоди. Боже сачувај! Када сам била код њих у посети, Брајан је био на спрату изнад мог, ћерка је била у другом делу куће, радила је онлајн због пандемије вируса корона. Запомагала сам, тражила помоћ, зет је то чуо, одмах је позвао Ану и Хитну помоћ, била сам у болници. Брајан ми је спасио живот! Да ме тада није чуо и да сам била на било ком другом месту – сада не бих била жива. Сада сам здравствено добро, међутим, осећам се психички веома лоше због неизвесности и због многих медијских натписа, читања новина које пишу све и свашта! Да ли ви имате неке нове информације у вези са овим случајем? – упитала је Анина мајка видно потресена, али уз дозу позитивне афирмације, која јој помаже да остане реална, колико год је то у овој деликатној ситуацији могуће.
Толико ми је тешко, да не могу да вам објасним јер праве информације немам. Просто не могу да верујем да би мој зет Брајан могао нешто тако да уради. Његова мајка није долазила код њих у посету док сам боравила у Америци. Упознале смо на кратко, још док су живели у првој кући. Чистила сам гаражу, било је доста лишћа, тада је пандемија вируса корона била у јеку, жена није желела да се поздравља, била је у страху. Био је договор да одемо на ручак заједно, али сам се тада лоше осећала, те на крају нисмо отишли. Даље се ништа није десило што се тича контакта. То не значи да се Ана није чула са њом, биле су контакту – нормално, али је више виђала унуке и сина Брајана, мада није долазила када сам била код њих у дому. Било је ту и културолошких разлика, међутим, моја ћерка никада ништа лоше није рекла за свекрву. На који начин су они међусобно комуницирали, то не бих знала да кажем. То сада није ни битно, постоје много важније ставке. Говорим вам само истину. Жао ми је само што нисам отпутовала када ме је Ана позвала, можда би се другачије све то одвијало. Можда и не би. Немам ниједну званичну информацију – била је јасна током излагања.
Медији широм света су као један од повода несугласица између супружника Волш наводили и спорну прославу Нове године, на којој је требало да присуствује и Анин колега из Вашингтона, а њена мајка је и поводом ових спекулација изнела свој суд, иако није била до танчина упућена у свечарске планове ћерке и зета.
Не знам ништа у вези са прославом Нове године, не знам да ли је тај гост био у њиховој кући, тако се писало. Споменутог господина сам само видела на фотографији, имао је жељу да ме упозна, али није успео у тој намери. Да ли је он био те вечери тамо, то појма немам! Чула и за њеног пријатеља Абдулаха, али ни њега нисам упознала – објаснила је и сасвим непосредно асоцирала успомене на своју мезимицу која је по њеним речима била врсна, успешна и саосећајна жена – која је својом уникатношћу освајала све око себе.
Ана је била вансеријско дете, не зато што је моја, него је то заиста истина. Такво дете се више не рађа, веровали или не. Не би све постигла у животу, да није била таква. Желела је и да помогне, саслуша, било кога, не само рођаке, пријатеље, неко свакога. Била је велика подршка деци, супругу, привржена породици и свом дому. Она је желела да што пре буду заједно, пре него што је Брајан добио наногицу. То јој је била једина жеља. Шта ће даље бити – ништа не знам. Брајан је њу обожавао, као и она њега. То сам небројано пута приметила.
Времеплов породице Љубичић
Миланкине успомене о идеалној и бајковитој породици коју су саткали у срцу Београда никада не бледе, а чим помисли на супруга и ћерке, обузме је ненадмашива сета и емоције.
Мој супруг и Анин отац је био лекар, провели смо живот у чувеној Ломиној улици. Супругу ће се навршити четири године од смрти у фебруару. Од срчаног удара је преминуо 2019. године. Артерије су биле зачепљене, месец дана је провео у „Ургентном центру“, годину дана пре тога је оперисао простату, сви су налази били добри, међутим, уринарна инфекција је за годину дана направила катастрофу у организму, ту се искомпликовало здравствено стање. Добио је још два инфаркта. На крају је пукла жучна кеса и он је преминуо. Ана је у том периоду долазила два пута, десетак дана је била код нас, мислећи да ће тата да се опорави, да ће му се уградити два бајпаса, како би наставио да живи, али је други пут дошла на његову сахрану. Брајан тада није дошао, чувао је децу. Моје ћерке су биле срећне, волеле су да дођу у Београд јер су обе живеле ван Србије. Биле су овде крајем новембра, обе истовремено. Ана одавде носи лепе успомене. То је жива истина. Обе су завршиле факултете, немам речи за њих две.
Анина мајка истиче да је тренутна неизвесна ситуација у којој се налази веома разарајућа, али блага реч и подршка у најизазовнијим временима су јој од круцијалног значаја.
Фамилија и пријатељи ме зову да питају – како сам!? Нису навалентни да разговарају сваког дана јер знају да сам у тешкој ситуацији. Живим сама, супруг ми је као што сам споменула преминуо. Осећам се катастрофално, али има људи са којима се и дружим и разговарам телефоном. И даље мислим – Ана ће ми се однекуд јавити! Званично и даље ништа не знам! – завршава излагање госпођа Миланка за „БСЦ Хаппy портал“.
Извор: happytv.rs
