Од 1904. до 1908. године Немци су у Африци убили више од 75.000 урођеника. Све то, као и концентрационе логоре, после су применили нацисти

Након више од једног века Немачка је најавила да ће упутути званично извињење Намибији због геноцида над народима Хереро и Намаква који су немачке трупе спровеле од 1904. до 1908. године.

Покољ над више од 75.000 домородаца извеле су колонијалне снаге Немачког царства, а тај ужасни догађај данас се сматра претходницом свега онога што су у Европи током Другог светског рата чинили нацисти.

Немачко царство је Југозападну Африку, данашњу Намибију, прогласило својом колонијом у августу 1884. године. Домороце које су Немци тамо затекли, користили су као робове, отимали су им земљу, што је врло брзо довело до оружане побуне међу Херерима.

И док колонијални документи наводе да је побуна почела нападом на 60 имања колонијалних господара, модернији документи наводе да су Херери нападали скоро искључиво војне циљеве, не дирајући немачке цивиле.

С друге стране, одговор генерала Лотара фон Троте, човека који је био на челу колоније, био је језив. Он је наредио да се убије сваки одрасли мушкарац, а да се жене и деца отерају у Намиб, једну од најгорих пустиња на свету.

Хиљаде људи су умирале од дехидрације, глади, болести, а преживели Херери, плус Намакви, стрпани су у концентрационе логоре и терани на рад у рудницима дијаманата. Према подацима из тог доба, од 80.000 Херера, преживело их је само 15.000. Процењује се да су немачке колонијалне снаге побиле око 80 одсто популације та два народа

Херери и Намакви се од тога до данас нису до краја опоравили. Данас их је остало око 200.000 широм југа Африке, од чега је у Намибији само 7,5 одсто првих и 4,8 одсто других.

Геноцид у Намибији с почетка прошлог века значајан је и по томе што се данас генерално сматра да је Адолф Хитлер и вође нациста око њега, на идеју о отварању концентрационих радних логора, односно логора смрти, дошао на темељу искуства људи који су геноцид проводили управо у Намибији.

Исти ти људи су неколико деценија касније мање или више директно били укључени и у нацистичке програме у Европи. Хајнрих Ернст Геринг, на пример, био је први колонијални гувернер Југозападне Африке, а у историју је ушао и његов син Херман Геринг, генерал нацистичког Луфтвафеа који је на суђењу нацистичким злочинцима у Нирнбергу починио самоубиство.

Један од истакнутијих немачких официра који је спроводио геноцид по Намибији био је Франц Рифтер фон Еп. Он је после, као генерал, извео геноцид над Јеврејима и Ромима у Баварској, а умро је од срчаног удара уочи суђења у Нирнбергу 1945.

Порекло злочина још је и дубље. У Намибији је у време геноцида своје прво теренско истраживање спровео и Еуген Фишер, човек кога је Хитлер 1933. поставио за ректора универзитета Фредерик Вилијам, а чији је студент Јозеф Менгеле у Другом светском рату спроводио разне бруталне и експерименте над логорашима, често у име потпуно псеудонаучних истраживања како би се доказале нацистичке фиксације расом.

За геноцид у Намибији генерал Трота написао је после покоља: „Афричка племена уништио сам у рекама крви… Једино таквим чишћењем може настати нешто ново што ће трајати.“

Испада да много од онога што је Хитлер говорио и записивао у „Мајн Kампф“ чак и није оригинално његово, него је била реч о стању екстремистичких кругова који су постојали и пре њега.

Генерал фон Трота иначе је и пре Намибије иза себе већ оставио реке крви. У северној Kини је на челу својих трупа учествовао у међународној интервенцији за заустављање Боксерског устанка, при чему су побили 100.000 цивила. Истовремено док је убијао по Намибији, генерал је стигао да сломи и противколонијални устанак у Танзанији, где се број побијених цивила процењује на између 250 и 300 хиљада.
Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here