Foto: Printskrin Youtube

ВОЈНИ рок, уколико држава донесе одлуку да одмрзне обавезу служења војске обустављену 2011. године, трајаће најкраће три, а најдуже осам месеци. Младићи би за време проведено у касарнама примали одређену накнаду, а уживали би и друге привилегије, попут предности приликом запошљавања у државној служби. Све то не искључује професионални састав који би и убудуће био окосница оружаних снага.

Ово је “костур” анализа на којима већ месецима ради врх Војске Србије поводом све гласнијих захтева да се поново уведе обавезно служење војног рока. У фокусу војних стратега је више сценарија, различитог трајања, обима и цене. Одлуком да младићи поново иду у строј, оружане снаге би трајно решиле питање попуне јединица и обучености резервног састава, а држава би подигла спремност грађана за одбрану. Са друге стране, поновно увођење “рочне” војске коштало би државу између 50 и 100 милијарди динара годишње.

Да је враћање обавезног војног рока тема којом се држава већ бави потврдио је и председник Србије Александар Вучић, уз јасну назнаку да ће о овом питању бити отворен и шири друштвени дијалог. Вучић је изнео и скицу трошкова овог подухвата:

– Само за обезбеђивање хране требало би издвојити око осам милијарди динара, односно 70 милиона евра. Уколико буде одређено да регрутима следује и накнада, то ће додатно коштати између 1,2 и 1,8 милијарди динара. То су лоше стране ове иницијативе. Добре су, између осталих, и што би отварањем касарни и враћањем војске оживела празна и замрла места у Србији.

Према сазнањима “Новости”, војни врх није сагласан око трајања евентуалног војног рока – Генералштаб, на бази свог искуства, залаже се за период од шест до осам месеци, док су у Министарству одбране ближи краћој верзији – од три до четири месеца.

Заговорници поновног слања регрута под опасач у прилог овој иницијативи наводе да би војска тиме била јача и бројнија, што није без значаја с обзиром на безбедносне изазове који постоје у свету. Они упозоравају да ће врло брзо доћи време када ће Србија остати без одбране, јер се резервни састав годинама топи.

Проста рачуница показује да је од 2011. године, када је званично обустављена обавеза служења војног рока, Србија изгубила око 500.000 припадника резервног састава. Уколико се овакав тренд настави, за десет година оружане снаге имаће драматичан мањак људства за попуну по ратној формацији.

Према подацима Клуба генерала и адмирала, од 2003. до 2010. у касарне је упућено око 190.000 регрута, што је у просеку око 22.000 годишње. После обуставе обавезног служења и увођења добровољног концепта, за касарне се пријавило мање од 10.000 младића и девојака. Стање резервног састава, због тога, умањено је за око 180.000 војних обвезника. Истовремено, због прекорачења старосне границе, број обвезника из резервног састава смањен је за више од 350.000 људи.

– Професионална војска је скупа, а омогућава делимичну попуну само по мирнодопској, не и по ратној формацији – подсећа Миломир Миладиновић из Клуба генерала и адмирала. – Комбиновани систем који укључује и војнике на служењу војног рока неупоредиво је бољи. Идеално је да трећину састава чине професионалци, а остатак регрути.

Некадашњи начелник Војне академије пензионисани генерал Видосав Ковачевић поздравља сваку иницијативу за одмрзавање обавезе служења војног рока и наглашава да је то национално, одбрамбено, а не економско питање:

– Колико би коштало буџет питање је неупоредиво мањег значаја спрам позитивних ефеката који би били постигнути. Недопустиво је да због једне погрешне одлуке из 2011. скоро пола милиона младих људи, у пуној животној снази, није обучено да брани себе, своју породицу и своју државу.

ИЗВОР srbijajavlja

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here