Недавно одржани избори за Европски парламент по много чему се разликују од претходних, одржаних 2014. године, пре свега по излазности која се са 32,4 повећала на 49 одсто (највећа од одржавања првих избора 1979. године).

Овако висока излазност може се тумачити као покушај бирача да утичу, односно промене бриселску администрацију, за коју већина сматра да се отуђила од потреба обичних грађана.

Партије које се залажу за опстанак Европске уније у овом облику задржале су доминацију, али знатно ослабљене. До сада доминантна коалиција народњака и социјалдемократа после дужег времена неће моћи сама да формира већину за коју јој је потребно 378 посланика (са 412 пали су на 325 места у Парламенту). Неопходан им је трећи, а можда и четврти партнер ког ће тражити у редовима либерала или Зелених.

Kључно питање је да ли ће будући коалициони партнери успети да усагласе своје ставове по многим кључним питањима која су била у фокусу предизборне кампање, попут отворених граница (односно заштите спољних граница Европске уније), економије слободног тржишта, климатских промена.

Овакви резултати последица су мигрантске кризе која је још од првог великог таласа миграната 2015. године потпуно поделила државе чланице на оне које су предлагале квоте за прихват миграната до оних које су изричито одбијале да уопште пусте мигранте на своју територију. На том таласу расле су, најпре на националном нивоу, партије које се противе уласку миграната на своју територију.

Популарност ових партија дошла је до изражаја и на изборима за Европски парламент. Антимигрантска политика је заједничка многим партијама без обзира којој политичкој групацији припадају. Истраживања су показала да је мигрантска криза била један од главних узрока Брегзита.

Дошло је до значајних промена у готово свим државама чланицама у односу на националне изборе. У Немачкој је порасла подршка левичарској Зеленој странци на 20,7 одсто гласова, што је означило пад за владајућу коалицију, посебно за Социјалдемократску партију, странку левог центра, која је завршила као трећепласирана.

Уколико СПД остане у коалицији са Хришћанско-демократском унијом, рејтинг ће јој додатно ослабити. Једини излаз из овакве ситуације су превремени избори који би довели до формирања нове левичарске владе састављене од СПД и Зелених. У прилог томе иде и подношење оставке Андрее Налес, председнице СПД, након избора за Европски парламент због оствареног резултата.

Италијанска конзервативна Лига је удвостручила резултат у односу на парламентарне изборе у Италији (са 17,4 на 34,5 одсто), левичарски покрет Пет звездица је са 32,7 одсто на италијанским парламентарним изборима добио 16,5 одсто гласова.

Владајућу Републику у покрету Емануела Макрона победило је десничарско Национално окупљање Марин Лепен, док су Зелени од нултог резултата достигли 13,5 одсто гласова. Одређене проценте гласова су добиле мање националистичке и левичарске странке. Макронове најаве о обнови Француске и неопходном редефинисању односа унутар Европске уније пре било каквог проширења, након оваквог резултата делују све мање реално.

Новоформирана британска Странка за Брегзит освојила је највећи број гласова 31,5 одсто, а владајућа Kонзервативна странка освојила је само 8,7 одсто гласова. Уколико Kонзервативна странка поново прекорачи нови рок за Брегзит у октобру, Влада ће највероватније пасти.

Владајућа странка ХДЗ у Хрватској освојила је само 22,7 одсто гласова, док је Мост потучен до ногу, а опозициона СДП респектабилних 18,7 одсто. Владајућа Социјалдемократска партија у Румунији завршила је на другом месту. Словеначка владајућа Листа Марјана Шарца освојила је треће место. Насупрот томе, владајућа партија у Бугарској, Странка грађани за европски развој Бугарске као првопласирана освојила је 30,8 одсто гласова, као и мађарски Фидес који је добио масовну подршку са 52,3 одсто гасова.

Европски избори су показали да главни изазов за садашњи поредак представљају Зелени на северу Европе и у Немачкој, док у Холандији, Шпанији и Португалу тај изазов долази од социјалиста и странака левице, у Италији, Великој Британији, Пољској и остатку централне Европе изазов представљају конзервативци и националисти. У Француској се естаблишмент истовремено суочава са изазовима који представљају комбинацију све три наведене снаге.

Утицај ових избора на унутарполитичка дешавања на националном нивоу земаља чланица имаће дугорочне последице на будућност Европске уније уколико се настави овај тренд. Суверенистичке партије (тријумфовале су у Великој Британији, Италији и Француској) сматрају да су националне државе изгубиле свој идентитет препуштајући надлежности од националног интереса Бриселу. Уколико не дође до редефинисања одређених надлежности (повећавање овлашћења државама чланицама), могућ је и неки нови Брегзит.

Превирања унутар чланица Европске уније, промене у саставу Европског парламента и нове Европске комисије одразиће се и на наш регион. Проширење ће сасвим сигурно остати на агенди, али свакако неће бити приоритет у односу на решавање унутрашњих питања.

Аутор је оснивач Демостата

Миломир Мандић, Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here