Њена погибија представљала је повод за бројне спекулације
Пре неколико дана навршиле су се 22 године од убиства некадашњег председника Председништва Србије Ивана Стамболића.
Стамболић је августа 2000. године дочекао смрт, а да није сазнао како му је страдала ћерка.
Бојана је била Стамболићева мезимица, а погинула је 1988. године у сумњивој саобраћајној несрећи у Будви.
Њена погибија представљала је повод за бројне спекулације.
Мало пре трагедије у Будви, дошло је до раскола између некада најбољих пријатеља, када је Слободан Милошевић забио нож у леђа Стамболићу, који га је “гурао” и чак довео на место председника председништва ЦК СК Србије. Када је довољно ојачао, Милошевић је буквално отерао Стамболића из политичког живота.
Милошевић је дошао на Бојанину сахрану, изјавио саучешће Стамболићу, али Иванова жена је одбила да му пружи руку.
Убрзо затим у медијима је почела хајка против Стамболића, због чега је он наводно позвао Милошевића и питао га: “Докле, Слобо, овако”?
Милошевић му је одговорио:
– Не знам што мене питаш, па ти, Иване, знаш да је штампа у Србији слободна!
То је био последњи пут да су разговарали.
Кад се 2000. године назирао Милошевићев крај, кад Црна Гора више није била у добрим односима са Слобом, па је можда била спремна да открије истину о Бојани, Иван Стамболић је поверовао да можда може да открије шта му се заиста десило са ћерком.
Добијао је писма са тврдњама, па чак и описима околности и начина Бојанине погибије. Ожалошћеном оцу потурани су “докази” да му је ћерка убијена, а он је ионако осећао грижу савести слутећи да му је мезимица страдала како би се њему напакостило.
И таман када се надао да ће разрешити највећу животну мистерију, Иван Стамболић је киднапован и убијен. Тог 25. августа 2000, када се говоркало да би могао да постане лидер опозиције, отела су га петорица припадника Јединице за специјалне операције по наређењу Милорада Улемека Легије.
Убијен је тако што је упуцан у потиљак са два метка. Пуцао је Бранко Берчек. Његово тело посуто је кречом и закопано на Фрушкој гори, што је откривено тек 2003. године, после “Сабље”, а о томе је сведочио Ненад Шаре звани Шкене.
Као налогодавац означен је Слободан Милошевић, који је прво убедио Легију и Радета Марковића да организују убиство, у чему им је помогао Милорад Брацановић. Директни починиоци били су припадници ЈСО: Леонид Миливојевић, Ненад Бујошевић Рамбо, Бранко Берчек, Душко Маричић Гумар и Ненад Илић. Сви су осуђени на по 40 година затвора.
Izvor: Kurir
