Џејмс Дукат (43), Доналд Мекартур (40) и Томас Маршал (28) били су једни од првих светионичара на Елен Мору и, у време њиховог нестанка, једини становници острва.
Три светионичара нестала су без трага, а нико не зна шта им се догодило.
Шкотски Хебриди чине кршевити архипелаг окружен маглом, а из мора се издижу веома оштре стене. Када је ведро, вода постаје плава, а острва изгледају идилично.
26. децембра 1900. био је један такав дан, према речима капетана Џејмса Харвија, који је кренуо пут острва Фленан како би тројици светионичара доставио потрепштине. Они су били на Елијан Муру.
Упркос лепом времену, Харви је имао предосећај да нешто није у реду. Приближавао се обали са светионичарем Џејмсом Муром, који је требало да преузме смену, али је каснио шест дана због лошег времена.
Кад су се приближили обали, видели су да застава није подигнута, нико их није дочекао, као што је то био обичај. Трубио је и дао светлосни сигнал, али све је остало без одговора.
Кад је Мур закорачио на обалу и ушао у светионик видео је да камин није био упаљен већ данима. Оно на шта су наишли остаће мистерија све до данас. Сви сатови су били заустављени, кревети намештени, а недостајала су и два од три импрегнирана капута које би носили у зимским месецима. Опсежна потрага потврдила је оно што је Мур посумњао: сва тројица су нестала без трага.
Џејмс Дукат (43), Доналд Мекартур (40) и Томас Маршал (28) били су једни од првих светионичара на Елен Мору и, у време њиховог нестанка, једини становници острва.
У 7. веку један ирски свештеник, св. Фленан, саградио је капелицу на том острву. Међутим, убрзо после освећења грађевине, он и његови следбеници побегли су одатле тврдећи да их муче ‘чаробна бића’.
Приче о митској раси ‘малих људи’ о којима су причали мештани околних острва и даље су кружиле. Пастири су острво звали „другом земљом“ и никад тамо нису хтели да преноће.
Упркос тим причама, Светионичарски одбор одлучио је да изгради светионик 1895. године. Нестанак се догодио само годину дана након што је светионик довршен. Још 15. децембра 1900. године, дакле десетак дана пре него што је утврђено да мушкараца нема, с брода „Космополитен лајн стимерс“ капетан је јавио да на светионику Елен Мора не гори светло. Међутим, нико о томе није обавестио одбор.
После страшног открића, покренута је истрага. Волонтери који су претраживали острво пронашли су да недостаје кутија с конопцма за сидрење, иако је била чврсто углављена у пукотину и добро причвршћена.
– Морала ју је ишчупати велика сила – записали су. Овај први доказ довео их је до закључка да су мушкарци покушали да стабилизују кутију и да их је повукао талас.
Али нису сви били уверени у ту причу. Зашто ниједно тело није било избачено на обалу? Зашто је један од мушкараца отишао без капута усред силног ветра? И како би три искусна поморца баш тако однео талас?
Деценијама касније, прича је постала још бизарнија. У књизи из 1965. цитирана је публикација часописа из 1920-их о завршним уносима дневника светионичара од 12. до 15. децембра 1900. године. Овај документ, наводно је написао Томас Маршал. Писао је да је харала велика олуја, тако интензивно да су се сва тројица бојала за своје животе. Мекартур је плакао и молио се у ћошку док је Дукат, старији чувар, наводно седео у тишини ошамућен.
Последњи унос гласи: „Олуја се завршила. Море мирно. Бог је изнад свих. „Све то довело је до нових калкулација – је ли један убио другу двојицу, па онда себе? Друге теорије гледају на тајновиту историју острва и ту траже одговоре, тврдећи да су мушкарце одвела такозвана чаробна бића. Трећи пак да су их отели ванземаљци, четврти верују у гусарски напад, па чудовиште из Лох Неса…
Са друге стране, има стручњака који тврде да нема мистерије и да је никада није било. 2015. године природњак Џон Лов објавио је у књизи „Природна историја светионика“ да је нестанак лако објашњив и да је мушкарце напросто повукао талас у океан.
Новости
