Верници се са посебном смиреношу и дубоком вером моле на земаљском гробу патријарха Павла у манастиру Раковица.

Срби су га још за живота сматрали за свеца, а у прилог захтевима да буде и званично проглашен иду и сведочења верника о ономе шта се дешава на његовом гробу.

Сам његов живот био је чудо, а она су наставила да се дешавају и после његове смрти. Верници се са посебном смиреношу и дубоком вером моле на земаљском гробу патријарха Павла у манастиру Раковица.Патријарх Павле (световно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Kућанци код Доњег Михољца у Славонији. На трону Светог Саве као патријарх српски провео је пуних 19 година, а међу народом је био веома омиљен због скромности и истинољубивости.

Људи се куну да им је молитва над његовим моштима помогла при оздрављењу.

Међу њима је и брачни пар из Kосјерића, чијем је дванастогодишњем сину откривен најпрогресивнији карцином остеосарком у потколеници, а управо му је, како тврде, молитва над гробом патријарха Павла помогла у оздрављењу.

Они који долазе бар једном месечно на место где почива омиљени српски патријарх тврде да је он тај који овај народ окупља и који чува част Цркве.

Уверени су да је светац, јер кад год дођу осете неку благодет. Чуло се и да се поред гроба десило велико чудо. Према сведочењу игуманија и неких верника, један човек који је био инвалид устао је и проходао.

Јованка Милеуснић, која живи недалеко од манастира Раковица, рекла је да је једном обишла гроб патријарха и да је још на улазу у порту видела да гроб светли црвеном стелошћу.

„Помислила сам у први мах да је у питању неко осветљење, али ми је било чудно да је постављено у току дана а са мном је била и моја заова која је исто то приметила, као и још неколицина људи који су се затекли у порти манастира. То светло око гроба је потрајало неколико секунди, а онда нестало само од себе. Сви смо се у чуду прекрстили, а уверена сам да нам то патријарх Павле као народу нешто поручује, питање је само шта“, каже Београђанка.

Исту чудну светлост око патријарховог земног почивалишта видео је и Никола Ресановић, који је као студент теологије барем једном недељно обилазио гроб у манастиру Раковица.

„Сећам се, био је облачан дан и када сам дошао до гроба блаженопочившег патријарха Павла видео сам бледу црвену светлост како титра око крста. Прво сам мислио да је неко укључио неки светлећи ласер, али ничега и никога није било у близини. Црвенкаста светлост је нестала, а после тога сам више пута одлазио до патријарховог гроба, али се та светлост није појављивала поново„, прича Ресановић.

Доносимо вам и речи патријарха Павла које не треба заборавити:

Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.
Да је и свима нама, као људима и хршћанима, јасно начело да „зло добра донети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле срећније.

Човек не може бирати време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у којем народу и од којих родитеља.

Kад се човек роди, цели свет се радује, а само он плаче. Треба живети тако да, кад умре, цели свет плаче, а само он се радује.

Извор: Ало

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here