„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности:
или сте незналица, или сте део завере.“
Уредништво „Борбе за веру“
“Ако кажете да Борба за веру није плаћенички интернет таблоид, глупих, необразованих, покварених и примитивних – волели би бити србских теолога –  или сте анонимни херој, члан уредништва овог опскурног сајта, или његов мусави финансијер, или будала или Владимир Димитријевић.“
Уредништво “Борбе за вечеру“

У скривеним коридорима једне гимназије у познатом граду Централне Србије своје мученичке дане скромно проводи један полуанонимни аматер-теолог, аутор безбројних страница, на првом месту посвећених страстима његове младости и религијским изборима његових раних јада. Утемељујући свој карактеристични метод плиткоумног квази-богословља: свак се чеше где га сврби, наш корифеј провинцијалних тема и проблема, страствени колекционар књига неважних мислилаца из света православне теологије које до бесомучности копира и преписује (од једног момента скенира и рашчитава) откривајући својој полуписменој публици низ страшно важних ствари попут точка, ватре и топле воде. Сав провинцијалан, сав необразован, сав патетичан, сав недоучен, сав јадан, сав распилављен, склон сузама и наплаћивању прљавих текстова на свом бедном сајту, остаје тако да засењује простоту простих и фасцинира неукост неуких.

 

Помало склон дружењу са отпацима свештеничке службе, поготово са онима који воде порекло из једне епархије из које прозорљиви Свети Патријарх Павле НИКАДА није хтео да прими некога у Архиепископију београдско-карловачку, овај наш Настасијевић у покушају, тргује неуморно са свима који желе да своје бљувотине објављују на сајту лажне борбе која њему обезбеђује праву вечеру. А овај наш буцко у карираним џемперићима воли да добро вечера… И да броји шушке које редовно добија за све баљезгарије које објављује. Познато је колико он наплаћује текст који се објављује на овом свратишту за полуписмене – који су се својевремно хвалили сопственим необразовањем…

 

 

 

 

Да би одржао лажну слику о сопственој важности и објаснио зашто се он и његови саучесници крију иза лажних имена, представљају као сарадници а у ствари су власници сајта, и сличне бедне поступке, овај идеолог Чорбе за вечеру,  и тајни саветник пропалог политичког покрета Двери, које су пропале када су се затвориле а живеле када су биле отворене – ето колико је тај идеолог опскурности у ствари глуп и ништа не разуме – измислио је најантихришћанскију лаж коју је људско ухо икада чуло. Да се он и његови љути кабларски гусари скривају из лажних имена и обрнутих функција да би се борили за веру јер би у супротном били изложени страшном прогону па можда и нечем оштријем, опаснијем. Зато они бирају кукавичко, бедно, нехришћанско скривање уместо јавног и храброг исповедања вере за коју би да се, као, боре. Апстрахујући бесмислену тврдњу да би ову аматерску банду која у слободно време пере аутомобиле на Колетовом плацу за ситну цркавицу било ко због било чега и дотакао, морамо да их питамо: Да ли ви стварно верујете да ваше неписмене, ограничене, методолошки конфузне, досадне, мртве, патетичне, бескрвне, лажне “теолошке“ речи које не могу да загреју срце ни мртве овчарске патке а камоли живог човека, имале бољег ефекта од ваше, замислимо ту незамисливу ситуацију, проливене мученичке крви? Па ви бисте, исушени од младалачких страсти, угрожене кичме, и те три четири капљице семена, капљице ваше малокрвне крви, које бисте исцедили могли да засадите у плодну родну црницу и да из ње проклијају неки боље, храбрији и поштовања вреднији хришћани него што је то ваше анонимно, кукавичко, јато анонимних сарадника. Па да се бар зовете Наполеон из Никшића – алиас НИН, или Пабло, или Стари… а ви ни кодна имена немате сиротани.
Погледајмо како подмукли анонимци обмањују и манипулишу својим наивним и глупим читаоцима музећи им, искусно и покварено, паре.
“Ми се, како рекосмо, боримо за веру једанпут предану светима. ( Ту ваљда спадају и свети мученици, хероји наше вере исповедници са именом и презименом!) Па и ако за њу пострадамо, биће нам добитак. Јер ћемо у том случају бити мученици. ( Ал баш не мора ако не мора….) Али, ми нити се испразно јуначимо, нити изигравамо мученике, (Мученике нико не изиграва него са вером и љубављу ступа у тај свештени подвиг храбрости, верности до гроба!) нити тражимо од Бога да мученички пострадамо. (Него да се добро наједнемо чорбе за вечеру, плаћајући је својом млаком и кукавичком вером!) Јер је грех од Бога тражити мученички венац. (Каква будала необразована и лажљива је писац ових редова. Па зар ти анонимни игноранти и непознаваоци хришћанства никада ниси чули за подвиг новомучеништва у Грчкој за који су светогорски монаси спремали ревносне и храбре хришћане – управо супротне њима који шкрабају ове лажњиве редове – који су по надахнућу одозго тражили мучеништво)   Мученици бивају само они које Господ удостоји да то буду, а ми не сматрамо да смо тога достојни. ( Наравно да нисте. Када сте маловерни, кукаквице, лицемерни, користољубиви, који вером манипулишете наивне и неуке душе да бисте их економски експлоатисали и наметали им своју безумну вољу, као вампири хранећи се њихобом слободом!)
Дакле, сајт „Борба за веру“ је безбедан, мејл „Борба за веру“ је безбедан, ни једном од људи који нам шаљу информације на мејл никада није ни длака са главе зафалила нити ће, свим нашим достављачима информација на мејл анонимност је у потпуности загарантована, сва коресподенција са „Борбом за веру“ је безбедна, свима који код нас пишу под псеудонимима анонимност је загарантована, ( Дакле, салободно клевећите, лажите, подмећите, денунцирајте, урушавајте углед Цркве – ми ћемо вас све штитити да и даље некажњено вршите дело ђавоље!) свима који нам пошаљу донацију – анонимност је загарантована, ( И најважније – шаљите новац, подмазујет нашу дебилну медијску смеће машину, дајте пара и нама да идемо на дуга летовања, да се одмарамо, градимо викендице по клисури, купујемо кола, једимо и пијемо јер овај живот је кратак и прохуји за час!!!) јер овај сајт је медијски репрезент свега светог и честитог и Миломе Богу приступачног што је красило наше свете претке( Као што су лаж, лоповлук, кукавичлук, поквареностр, спржена савест…. чекај мало, па те особине нису имали наши преци али их имамо ми, … бре В. Д. исправи ову реченицу нешто не ваља…) али и наш, на жалост, већином, заблудели, али и даље – Савин и Божији народ… ( У који ми не спадамо него њиме манипулишемо!)

Приведимо крају ово бављење најцрњим религијским шундом на српском интернет небу подсетивши читаоце овог упозоравајућег текста на два избора које су наши преци учинили када су требали да бране своју веру. Први је учинио игуман Генадије који је уместо да остане веран свом хришћанском имену и лику, одабрао да се сакрије иза лажног имена лажне вере и постао је Мула Салија. Ђакон Авакум то ни по коју цену није хтео да учини и постао је свештеномученик и сведок Христа Распетог и Васкрслог. Истини за вољу Генадије је сачувао живот, чак га је митрополит Стефан Стратимировић вратио у Православље и благословио му да и даље врши свештеничку службу…. али! Иза кукавичлука одбацивања страдања за своју веру, скривања иза лажног имена, бедног преживљавања да би се пусто постојање наставило остао је заборав. Иза Светог ђакона Авакума остао је пример, остало је надахнуће, остала је вера, остала је светлост.
Несретници, скривени иза неоправдиве кукавичке нехришћанске анонимности –  ви сте свој део одабрали. Мула Салије новога доба – придржавајте и даље кочеве на које заједно са свим противницима нашега рода упорно набијате боље од вас, а на које ви сами немате храбрости да се попнете. Кратко речено, синови таме само ви радите свој, добро плаћен, посао.

Младен Милановић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here