Интервју лидера покрета Ослобођење Млађан Ђорђевић за ПАТРИОТ.

 

Да ли ће Србија увести санкције Русији?

– Нажалост, плашим се да хоће. Наравно, то неће бити одлука и мишљење већине српског народа, већ одлука једног уцењеног диктатора, којег је на власт довео запад и који зарад опстанка на власти мора да игра по тактовима истог тог запада. Показало се кроз историју Вучићеве владавине од 2012. године да је он зарад опстанка на власти спреман на све: да изда Косово и Метохију потписивањем Бриселског и Вашингтонског споразума, којим је Албанцима предао све одлике српске државности на Космету, а заузврат добио ништа, да изда Републику Српску у којој заједно са Габријелом Ескобаром и лажним високим представником Кристијаном Шмитом чини све у правцу њеног укидања и утапања у унитарну Босну, да у Црној Гори заједно с Милом Ђукановићем руши власт и на њено чело поставља Дритана Абазовића, а све како би он и Мило могли да наставе своје криминалне бизнисе, да уништи сваки облик демократије и политике у Србији како би бављење политиком свео само на себе и могао да држи под контролом криминалне кланове и мафију, од Вељка Беливука до Милана Радојичића. Све те ствари западу одговарају и он их савршено спроводи. Зато верујем да увођење санкција Русији неће изостати.

У многим текстовима које објављујем у Русији већ месецима упозоравам тамошњу јавност на Вучићеву антируску хистерију којом се јавност у Србији припрема на овакве кораке. Питање је било само када ће до њих доћи. Сетите се само афера лажног државног удара у Црној Гори 2016. којом је и тада Вучић помогао Милов опстанак на власти, па лажне афере «шпијун из руске амбасаде», оптуживања Русије да стоји иза насилних протеста у јулу 2021, медијског линча Јевгенија Примакова зато што ме је угостио у својој емисији на руској државној телевизији, срамног вређања Марије Захарове због њене реакције на хоклицу у Трамповом овалном кабинету, инсинуације како је продаја НИС-а Газпрому била штетна по Србију, гостовања отворених НАТО лобиста по свим државним медијима и десетина других ствари којима се Русија у Србији представља у негативном контексту. Све то требало је да створи тле на ком ће бити могуће увести санкције без последица.

Ипак, масовни протести који су неколико пута већ организовани у Београду показују да се народ у Србији неће с тим лако помирити. Мислим да је и Вучићу то јасно, иначе би он одавно тај корак предузео, али га плаши реакција народа. Као и увек, кукавица се плаши улице на коју би изашла десница, чиста национална, патриотска идеја, која је у Србији способна да сруши све пред собом. И зато ће Вучић покушати да то уради полако, споро, постепено и неприметно, а задатак свих нас који смо против тога, јесте да га спречимо и наставићемо то да радимо.

Како оцењујете састанак лидера опозиције и председника државе, да ли је то наговештај помирења међу Србима?

– Свако је на овим изборима добио оно због чега је на њима учествовао. Мафијашки режим је добио оно што му је недостајало у претходне две године и што је и био основни разлог за превремено расписивање парламентарних избора – легитимитет. Вучић сада може да доноси одлуке по питању Космета, Републике Српске, увођења санкција Русији, или других унутрашњих и спољнополитичких питања које су самим присуством опозиције у парламенту пуноснажне.

Опозиција је, с друге стране, добила оно због чега је учествовала на изборима: најважније, финансије, али и посланичке имунитете и друге повластице и привилегије које иду уз мандате. И тиме се потврдило оно о чему смо испред покрета Ослобођење и раније говорили: нико од њих није учествовао на изборима да би срушио владајући режим, већ искључиво из својих личних и партијских интереса. Национални, интереси Србије и нашег народа никоме нису били ни на крај памети.

Све ово што се дешава након избора у овим околностима представља само контролу штете и замајавање народа, нема ту никаквих преговора, могућности за промене и било шта слично. Српски народ је, зато, највећи губитник ових избора. Вучић је опстао на власти, опозиција и њени бирачи су незадовољни резултатима, а десницу и даље на по свега неколико процената држе Вучићеви пијуни – од ДСС-а, ПОКС-а и Заветника, до Двери, Радикала и Мише Вацића. Србија наставља да пропада, а националне интересе нема ко да брани.

За помирење међу Србима постоји само један услов: да Вучић више не буде на власти. Он је тај који годинама хушка наш народ против самог себе, јер у таквим условима он, као стари радикал, најбоље плива. Он је тај који је заједно с мафијашком „Српском листом“ цртао мету Оливеру Ивановићу, који годинама против сваког ко се дрзне да каже нешто против овог режима осмишљава и спроводи најпрљавије кампање по медијима и који сталним лажима диже непотребне тензије у друштву. Тек када њега не буде, те тензије ће спласнути и моћи ће да се оствари идеја српског јединства, о којој многи од нас маштају.

Како очекујете да ће се даље одвијати ситуација у Украјини?

– По незваничним информацијама које добијам из Русије путем својих канала, ситуација је заиста тешка. Оно што је, надам се, свима јасно јесте да ово није рат Русије и Украјине, већ Русије и НАТО-а, те је било немогуће оно што су многи у Србији очекивали – да Русија прегази Украјину за три дана. НАТО је у Украјини и те како присутан, већ осам година обучава украјинску војску, снабдева је војном технологијом и помаже у антируској кампањи.

Оно што је такође чињеница јесте да нико ни у Русији, ни у Украјини, овај рат није желео. Русија је на овај рат натерана услед сопствене угрожености и он одговара једино САД-у. Док гину православна браћа, припадници истог словенског народа, каубоји седе са стране, навијају и «помажу» Украјинцима да гину и убијају Русе. Економске и политичке последице ћемо сви осетити, а оно што мене плаши је да ће поверење између Руса и Украјинаца заувек бити изгубљено, те да Русију у будућности чекају многа друга искушења која запад већ припрема. Ипак, руски медвед је показао свету какву реакцију може да очекује свако онај ко се дрзне да га пробуди и не узме у обзир његове интересе.

Даљи развој догађаја је тешко предвидети. Русија има и војну, и економску, и политичку снагу да истраје у специјалној операцији и поднесе санкције које јој се намећу. Питање је зато само до ког тренутка ће украјинско руководство бити спремно да уз подршку западних ментора жртвује свој народ и своју земљу у бици коју не може да победи. Оног тренутка када схвати да је Украјина жртва у рукама светских џелата, ратна дејства ће престати.

Да ли нас чека светски рат или је ово нека међуфаза?

– Све је Божја воља. Ја се надам, молим и верујем да до тога неће доћи. Умногоме то зависи од даљег понашања запада и у случају Украјине, али и других агресивних тенденција усмерених против Русије: од Казахстана, до Грузије и Јерменије. Запад чини све не би ли уништио или макар покорио Русију, а плашим се да није свестан с каквом ватром се игра. Стога се уздам и у руководства ових земаља да се неће повиновати вољи западних луткара, али и у руско руководство да ће смоћи снаге да искористи друге видове моћи, осим војне, да се од тих напада и претњи одбрани.

Патриот

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here