Пред сам Други светски рат у манастир Високи Дечани, замонашио се младић Гаврило Ковачина, син богате српске породице из Мостара. Ковачине су производиле позната херцеговачка вина од сорти жилавке и блатине за која су освајали златне медаље на винским салонима у Паризу и Бриселу, и тако постали надалеко познати.

KРУНИСАЊЕ ЦАРА ДУШАНА Да ли сте знали које историјске личности се налазе на чувеној слици Паје Јовановића?

Касније ће на њиховом отетом раду настати пољопривредни комбинат ,,Хепок“. Но најлепши грозд из винограда породице Ковачина стигао је у манастир Високи Дечани са Гаврилом.

(ВИДЕО) Српско племе у Македонији које и дан данас постоји: За њих се сматра да су изградили Хиландар на Светој гори

Гаврило је пре монашења студирао италијански језик, да би као монах са тим знањем учинио много за спас манстира током окупације у Другом светском рату. Био је глас између манастирског братства и италијанских војника који су тада били окупирали Метохију. Манастир је тако захваљујући Гаврилу сачуван од пустошења.

ПОСЛЕДЊИ ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР: Косовски завет за чувара Цариграда

После рата комунисти су ушли у манастир и почели са прогоном монаха. Без мере у хули, у храму су основали политичку школу „Јосип Броз Тито“, а зидове са фрескама и олтар прекрили су црним засторима. Све монахе су похапсили, осим пар њих које су оставили да им спремају храну и служе за трпезом. Ту је остао и млади Гаврило. Када су му комунисти затражили да им донесе чувеног дечанског вина, Гаврило је смело рекао: ,,Вино служимо само за причест!“. То је била његова пресуда. Тукли су га без милости и са поломљеним ребрима утамничили у затвору у Пећи.Осуђен је на 10. гододина робије и послат у казниону у Сремској Митровици. Тада је Сремска Митровица имала 4.000 становника, а у затвору је било 16.200 затвореника. Тамо је настављено његово мучеништво са осталим монасима и светштеницима који нису пристајали да се одрекну Бога.У затворском кругу сваки дан је био упрегнут са осталим ,,мантијашима“ да вуче ваљак и ,,равна“ круг. Преживели очевидац његовог страдања и сапатник у Сремској Митровици, г. Антоније Ђурић, рекао је за Гаврила следеће: ,,Био је леп и узвишен као Господ Бог!“

Гаврило Ковачина умро је 1946. године на бетону затворске самнице са сликом манастира Високи Дечани на грудима, а сахрањен је на затворском гробљу у Лаћарку.

ИЗВОР tamodaleko

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here