На данашњи дан 26. маја 1999. године, почела је Битка на Паштрику, још један покушај ОВК терориста и НАТО агресора да копнено уђу на територију Србије.
Операција Стрела, односно Битка на Паштрику, била је агресивна војна операција која је обухватала скуп нападачких борбених дејстава ОВК терориста, потпомогнутих снагама албанске војске, НАТО пакта и страних плаћеника, против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. године.
Кад је постало јасно да офанзива на Кошарама није дала резултате и да у том рејону не могу да пробију одбрану Војске Југославије, почео је ОВК напад на планину Паштрик.
Циљ, као и на Кошарама, био је спајање ОВК снага из Албаније са ОВК снагама које су се налазиле на територији Косова и Метохије.
Терористичким и јединицама НАТО пакта супротставила се 549. моторизована бригада са командом у Призрену и јединицама ојачања из састава Приштинског корпуса Војске Југославије. Десни сусед била је 125. моторизована бригада са командом у Косовској Митровици.
Током првог дана напада, границу у дужини од шест километара бранило је око 400 војника. Напад је био силовит. ОВК терористи заузели су и караулу Горожуп. Наше снаге су у контранападу истога дана вратиле караулу, а у наредна три дана протерују терористичке снаге са територије Југославије.
На прву линију фронта стиже и појачање. Већ крајем првог дана борбе на Паштрику је било око 1.200 војника Војске Југославије. Формира се и истурено командно место како би официри који командују битком били што ближи првој линији фронта.
Како први напади нису дали планиране резултате, НАТО авијација је појачала дејство на граничној линији.
Током борби у ширем рејону Паштрика, авијација НАТО пакта извела је 24 бомбардовања стратегијском авијацијом избацивши око 350 тона експлозива. Авиони А-10 у укупно 56 напада бацили су око 220 бомби и 20.000 пројектила са осиромашеним уранијумом.
Материјални губици 549. моторизоване бригаде били су минорни у односу на бачену количину екслозива.
Тачан број припадника ОВК који је био укључен у фазама операције није могуће утврдити. По неким проценама, у првом таласу требало је да учествује од 12.000 до 20.000 бораца. Непосредно уз границу са Југославијом налазило се и више од 10.000 НАТО војника, а ту је била и оперативна група „Јастреб“ из Немачке која је у свом саставу имала хеликоптере „апач“ и радаре за откривање ватрених положаја артиљерије.
То је била највећа и најтежа битка наше војске током НАТО агресије, такође једна од најасиметричнијих битака у историји ратовања.
Један од командира вода тада је од команданта 549. моторизоване бригаде генерала Божидара Делића затражио дозволу за повлачење, али уследио је одговор: „Нема назад, назад је Србија“. То је постао својеврстан слоган и мото бригаде.
У операцији Стрела, 549. моторизована бригада, имала је 25 погинулих и око 200 рањених бораца. У зони бригаде погинуло је укупно 87, а рањено и повређено 300 официра, подофицира и војника. У саставу бригаде, налазила се и група руских добровољаца.
Након слома операције Стрела, 9. јуна 1999. године потписан је Војно-технички споразум у Куманову, који је означио престанак ратних дејстава НАТО над Савезном Републиком Југославијом.
За своје ратне заслуге, дејство и испољену храброст припадника, 549. моторизована бригада је 16. јуна 1999. године одликована Орденом народног хероја као прва јединица ВЈ која је одликована тим Орденом.
На данашњи дан 26. маја 1999. године, почела је Битка на Паштрику, још један покушај ОВК терориста и НАТО агресора да копнено уђу на територију Србије.
Војници ВЈ на Паштрику, 1999. година. 📸 pic.twitter.com/4cHyakCDvB
— Patriot (@Patriotnamesajt) May 26, 2024
